Aleksandar Popović (80) nazvao svoj izum s pokretnim ramovima, koji omogućavaju brže ceđenje meda, "Karađorđeva vrška" jer je nastao u selu Viševac, u kojem se rodio Vožd
Kad je profesor geografije Aleksandar Popović sa desetkom diplomirao kartografiju na PMF u Beogradu 1964. godine, znao je da neće postati asistent i da će odbiti ponuđeno mesto na fakultetu. Zaljubljenik u prirodu, došao je na dedovinu u selo Viševac, gde se rodio i vođa Prvog srpskog ustanka, Vožd Đorđe Petrović Karađorđe.
- Ime Aleksandar je sinonim za čoveka iz prirode, da ne kažem divljaka. Vidite gde živim, žena gleda one glupave turske serije u Rači, a ja sam ovde između drveća, vode i košnica. Budim se u četiri ujutru, ležem oko osam uveče, što kažu seljaci, ležem i budim se sa suncem. Radim po ceo dan - priča nam 80-godišnja starina, krepak i vedrog duha.
Ljubav prema pčelarstvu nekako je isprepletana sa sudbinom ovog ustaničkog kraja. "Zarazio" ga je otac Miloslav, predratni džokej i pobednik mnogih trka. On je jahanju učio kralja Aleksandra Karađorđevića, koji ga je i poslao ovde u Raču da bude upravnik ekonomije Karađorđevog doma za ratnu siročad, zadužbinu najomiljenije srpske kraljice Marije.
Miloslav je još 1931. godine osnovao Udruženje pčelara u Rači. Nemci su ga kao oficira zarobili i odveli u ozloglašeni logor Osnabrik, gde je preživeo zahvaljujući seljaku Ljubi Nenadoviću iz sela Bošnjana. Od tada se zavetovao da će uvek i svakome da pomogne. Posle Drugog svetskog rata direktorovao je u zadruzi u Rači. Sve znanje ostavio je sinu u amanet da unapredi pčelarstvo.
- Sa pčelama moraš da budeš prijatelj, ne smeju da se uznemiravaju, ne podnose mirise, moraš često da budeš s njima u pčelinjaku. Ne podnose mobilne, buku... Ja u pčelinjak odlazim u šorcu, bez ičega. Ljudi se krste i čude. Ali to je stepen sjedinjenosti koji morate da dostignete ako se ozbiljno bavite ovim poslom. Ne treba vam ni dim, ništa vam ne treba. Bez buke, polako se otvore košnice, sačeka se. Ako ih ne tresete i ne dirate, neće vas ubosti - priča nam Aleksandar pokazujući inovacije na novoj košnici koju sam projektuje i izrađuje.
Njegova košnica, koju je isprobao i koja već funkcioniše, sastavljena je od prirodnih materijala. Nema nijednog eksera niti žice. Tajna je u pokretnom ramu, pod imenom "solunac", koji omogućava lakše i brže ceđenje organskog meda, koji je hit u zemljama EU.
Ime je ram dobio u čast Aleksandrovom dedi po majci Svetislavu Jovanoviću, koji je u Prvom svetskom ratu bio bolničar i sa Arčibaldom Rajsom na Kajmakčalanu. A ekološka košnica nazvana je "Karađorđeva vrška". Svoj patent nije još zaštitio. Ali eto, dok se ne pripremi psihički da ode u Beograd i asfalt da sve zaštiti u Zavodu za patente, ne sme mnogo da otkriva.