Ni vi ni vaš prvačić nećete izbeći stres zbog polaska u školu. Ipak, možete učiniti mnogo da mu njegovo đačko doba zaista bude najlepši period života
Piše: Ljilja Jorgovanović
Koliko je oduvek važan polazak u prvi razred osnovne škole, govori nam i to da je i Branko Ćopić, veliki pesnik i pisac, jednu od svojih pesama za decu posvetio upravo ovom događaju. Pa kaže Ćopić, da nas i nasmeje i rastuži: "Zbogom, bako, mili rode, u školu me jutros vode, tamo će me vazdan tući, živ ti neću doći kući... Zbogom, konju ritajući, nastradaću čitajući!"
Od Ćopićevog dečjeg "stradalništva" vreme se umnogome promenilo, ali imati prvačića u kući i dalje je životni stres i za dete i roditelje. Čini vam se da ste ga do juče šetali u kolicima i pravili mu kašice, a evo ga sad kako kreće u život, u kome je polazak u školu prva i važna stanica. Jaslice, vrtić i predškolski boravak van kuće sada deluju kao bezbrižna slika odgajanja vašeg mališana.
Ako ste skloni da vaspitavate decu po receptima vaših baka, do polaska u školu znaće neku od okrepljujućih pesmica Jovana Jovanovića Zmaja - "Ja u školu idem i dobar sam đak". Ako ne spadate u tradicionaliste, ipak se potrudite da iskoristite letnji period kako biste budućeg osnovca naučili, ohrabrili i osnažili za prvo školsko zvono.
Bilo bi dobro da i detetu i sebi ispričate nekoliko prvih lekcija.
ŠKOLA JE LEPA
Kakav god da ste vi bili đak nekada, uvek ističite da je škola sigurno mesto za vaše dete. Pričajte mu da su učitelj ili učiteljica ljudi od kojih će čuti zanimljive stvari, da će upoznati mnogo drugara s kojima će moći tamo da se druži, ali i van nastave. Razvijajte pozitivan odnos prema mestu gde će za godinu dana od vrdalame i mezimčeta nastati pismeno biće koje zna cenu čokolade. Ponovite s vremena na vreme rečenicu: "Blago tebi, ići ćeš u školu!" Deca uvek vole da budu pomalo iznad roditelja.
ŠKOLA JE DRUGA KUĆA
Pripremite dete da će jednim delom dana biti potpuno odvojeno od mame, tate, bake, deke i onih koje najviše voli. Neka deca su najosetljivija baš na ovom polju. Nije retka situacija da se na prvim časovima rasplaču i pitaju: "Gde je moja mama?" Često bi i da pobegnu iz škole i otrče kući. Morate da ga uverite da se ništa u njegovom domu nije promenilo, da su svi kod kuće dobro, srećni što je ono na lepom mestu. Uporedite njegov odlazak u školu s vašim odlaskom na posao, jer će na taj način znati da ga po povratku iz škole kod kuće čekaju njegove igračke, kao što roditelje čekaju novine i televizor. Ne budite napadno veseli, već stabilni u emocijama kako biste ih preneli i na dete.
ŠKOLA JE POSAO
Vama je jasno da dete više neće imati sve vreme sveta za igru, ali to mora da bude jasno i njemu. Objasnite mu da više neće biti obaveznog spavanja posle ručka i da će dobijati domaće zadatke. Nemojte mu pretiti zadacima, već i njih predstavite kao vrstu igre u kojoj treba da pobedi. Nema potrebe govoriti kako treba da bude najbolji đak, već negujte zdrav takmičarski duh. Deca su već navikla da se na razne načine bore između sebe, od vas se očekuje samo podrška da na vreme izvrše svoje obaveze. Kada to završi, ostaje mu napretek vremena za igru. Upozorite dete da u školi postoje pravila ponašanja - nema vike, dreke, histerije. "Slušaj učiteljicu!" jedna je od rečenica koje mu neprekidno provlačite kroz uši. Od prvog trenutka dete mora da zna ko je glavni u učionici.
ŠKOLA JE ODRASTANJE
Današnja deca su uglavnom prezaštićena, pa nije redak slučaj da ne znaju pravilno da se zakopčaju ili vežu pertle na cipelama. Pokušajte da naučite dete da postepeno savladava veštine samostalnog oblačenja, iako će mu u školi neko pomoći. Ipak, imaće više sigurnosti u sebe ako ove radnje obavlja samostalno. Vežbajte oblačenje jakni i kaputa. Takođe, neophodno je da naučite dete da samo odlazi u toalet, briše nos maramicom, redovno pere ruke i vodi računa o odeći. Pripremite mu papirnate i vlažne maramice, kao i sklopivu čašu. Škola nije izložba, ne preterujte u "doterivanju" prvačića. Čisto i opeglano dovoljno je za početak.
ŠKOLA JE 45 MINUTA
Mnogo prvaka ima problema s koncentracijom, to jest imaju "disperzivnu pažnju". To znači da ne mogu dugo da prate nastavu, već im misli začas skrenu na nešto što se dešava sa strane, vrpolje se ili razgovaraju s drugom u klupi. Iako postoje stručni treninzi za koncentraciju, vi to probajte manje naučno. Zaposlite budućeg prvaka nečim što radite približno vremenu jednog školskog časa. Igrajte se pogađanja stvari u kući, da dete sedi na jednom mestu toliko dugo. Naterajte ga da nešto nacrta i ne ustaje dok ne završi.
I ne zaboravite ono što je važilo i za vas: sve počinje od škole. Upravo tamo se formiraju i ličnost i karakter.
Letnje pripreme
* Nakon upisa, potrudite se da znate ko je učitelj ili učiteljica vašem detetu. To ne znači da treba da ga upoznate, već samo da imate sliku sa kime će se dete sretati pet dana u sedmici. Neki učitelji su stroži, neki su blaži, procenite kako da pripremite dete za određenog nastavnika. Sve i da ne znate ništa, znajte makar njegovo ili njeno ime.
* Savladajte put od kuće do škole. Ukoliko škola nije predaleko, pa dete morate da vodite gradskim prevozom ili autom, šetajte do škole i natrag kako bi prvak naučio put. Ako imate sreće, u blizini će stanovati još neki prvačić s kojim će ići zajedno. Na vama je da odlučite kada je dete sposobno da u školu ide samo i kakav je saobraćaj u delu mesta gde živite. Ne junačite se i ne paničite. Najbolje je da ga u početku pratite i vidite kako se ponaša na ulici. Do polaska u školu već treba da zna kako se prelazi put i prepozna znakove na semaforu.
* Pripremite mu sobu ili radni prostor. Pustite ga da samo izabere ranac, sveske i ostali školski pribor. Ukrasite to mesto njegovim fotografijama ili omiljenim likovima iz sveta bajki ili crtaća. Navikavajte ga na njegov radni sto time što ćete mu tu staviti slikovnice, sveske, olovke i bojice. Neka ih tamo razgleda, a vi mu dajte zadatke koje ume da reši i pohvalite svaki njegov uspeh. Pomozite mu kad pogreši, objasnite i terajte ga da ponovi.
* Zajedno s detetom naučite koje predmete ima i razvrstajte udžbenike. Prvak ne treba da bude izgubljen kada čuje da je sledeći čas likovna kultura. Tako pomažete i učitelju i detetu.
Šest ili sedam?
Mnogi roditelji su u dilemi da li dete da krene u školu sa šest ili sedam godina. Ne bi valjalo da tu prorade ambicije. Ukoliko vaše šestogodišnje dete već ume da čita, računa, socijalizovano je i oseća želju da krene u školu - neka krene. Ali ako vidite da ga slova i brojevi ne zanimaju ni najmanje, da ne možete da ga svrtite, sačekajte da još malo sazri i upišite ga u sedmoj godini.
Za to vreme potrudite se koliko možete da ipak upoznate dete s nekim slovima, makar štampanim. Današnje tehnologije su takve da deca ranije nego nekada nauče da čitaju gledajući televiziju ili kroz video-igrice. Kako god okrenete, morate mu pomoći na početku.
(Ljilja Jorgovanović, Foto:Shutterstock)