Italijanski novinar Marčelo Foa je u svojoj knjizi "Gospodari medija" objasnio kako je i zašto moguće usmeriti medije u željenom pravcu, često bez jasne svesti novinara da učestvuju u takvim operacijama. Ovaj stručnjak je na izuzetan način u svojoj knjizi objasnio i kako je spinovanje u medijima odredilo sliku koju svet ima o ratu na Kosovu
Odlično upoznat sa onim kako su zapadni mediji izveštavali o događajima u Jugoslaviji tokom devedesetih godina pa sve do svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti, Foa naglašava da svaki novinar mora da poznaje tehnike manipulacije kojima se služe "spin doktori" i da ide ispod toga kako bi došao do prave informacije.
- Amerikanci su iskoristili činjenicu da su 1999. godina Albanci bežali sa Kosova u strahu od NATO bombi, kako bi za taj egzodus optužili Srbe i opravdali svoju intervenciju. Mediji koji su ih tada podržavali, nisu se oglasili kada su 2001. Srbi oslobođeni tih optužbi, napisao je Foa u svojoj knjizi "Gospodari medija".
Na primeru rata na Kosovu Foa je objasnio kako i zašto vesti koje mogu da bace drugačije svetlo na neku situaciju, neretko ostaju u mraku. Konkretno, on polazi od toga da je Vrhovni sud u Prištini, tada pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, 2001. godine doneo presudu po su kojoj snage Slobodana Miloševića odgovorne za nasilje nad Albancima, ali ne i za genocid.
- I ne samo to: sud ima dokaze da dramatični egzodus 890.000 ljudi sa Kosova nije krivica srpskih dobrovoljavca, kao što nam je saopštavano, već se radilo o strahu od američkih bombi za vreme intenzivnih vazdušnih napada u početku ofanzive. Paradoskalno, upravo je panika od bombardovanja bila uzrok tog tragičnog, masovnog bekstva - piše Foa u svojoj knjizi, koju je za naše tržište objavila izdavačko preduzeće "Clio".
Foa naglašava da je ta vest bila ne samo iznenađujuća, već je mogla da izvrši rekonstrukciju svih događaja koji su se odigrali na Kosovu. Ipak, kratko i ravno prenele su je samo dve agencije, Rojters i italijanska ANSA.
Dve godine ranije o albanskim civilima na Kosovu mediji su iscrpno izveštavali.
- Kada je demokratsko predsedništvo odlučilo da pribegne sili, Vašington saopštava Amerikancima (i celom svetu) da je vojna intervencija neophodna, kako bi se sprečilo neizbežno krvoproliće, tj. ne kaže da je ono već otpočelo. Spin je tada funkcionisao u velikom stilu, što, uostalom, pokazuje prelistavanje novina iz tog vremena. Vesti o onom dramatičnom egzodusu, zahvaljujuću sve svećem broju potresnih događaja, prividno su davale pravo američkoj interpretaciji događaja - navodi se u "Gospodarima medija".
Priče o dešavanjima na Kosovu i Metohiji preplavile su i italijanske novine "Il Giornale" i "La Repubblica".
- Novine objavljuju"Nestalo na hiljade porodica, gore celi kvartovi. Hiljade ljudi deportovano vozovima. Na kosovu seku glave: zaklano 20 Albanaca". Pisali su i da je "otpočelo etničko čišćenje u naseljima koje su opustošile Miloševićeve bande" i da je "500.000 Kosovara u bekstvu od pokolja" - piše on i dodaje da su novine uredno prenele i kada je 1999. Bil Klinton Kosovo uporedio sa Holokaustom.
Tri koraka za lažnu predstavu o ratu
Medijsko praćenje rata na Kosovu u medijima bi se moglo prikazati šemom koju Foa navodi u knjizi:
Prva tačka - obrazloženje:
Ne dozvoliti novi genocid nedužnog naroda, zaustaviti diktatora Miloševića, koji već godinama destabilizuje Balkan i tera po svom.
Druga tačka - Propaganda:
Danas znamo da u trenutku kada je NATO izdao naredbu za bombardovanje, suprotno od onoga što se tada govorilo, etničko čišćenje još nije započelo. Osim toga, impresivni egzodus kosovskih civila ka granicama nisu izazvali srpski dobrovoljci već strah od pogibije pod američkim bombama.
Treća tačka - Krajnji ishod:
Srbi poraženi, Kosovo spaseno, Milošević u problemima, a nedugo zatim i uhapšen. Novinari i istražne komisije otkrivaju preterivanja spin doktora, ali javno mnjenje nije više zainteresovano za to.
Presuda prištinskog suda je mogla da baci potpuno drugo svetlo. No, nju nije preneo nijedan američki list, a u celoj Evropi vrlo malo. Mediji su za to imali različite razloge, no suština je da kratku vesticu niko nije istakao, naglasio, izneo o njoj nekakav stav. A kada se jedna vest ne naglašava, ona umire sama i cenzura joj nije potrebna.
- Niko nije dao nikakav komentar, niti je vest o odluci suda propraćena nekim detaljem ili stanovištem. Većina urednika je verovatno nije ni zapazila. Tako je 99.99 odsto svetske javnosti ostao neobavešten - opisuje ovaj novinar.
Optužujući mejnstrim novinarstvo za kreiranje mišljenja, Foa je rekao i da je to "ona ista štampa koja je ignorisala i značajnu vest koja nam omogućava da ustanovimo jednu istorijsku istinu: Haški tribunal je 2016. oslobodio Slobodana Miloševića od optužbe da je želeo i naredio genocid u Bosni; odgovornost za te zločine pripisana je Karadžiću. Znači, u pitanju je onaj isti Milošević koji je opisan kao ‘balkanski krvnik’, kao novi Hitler, kao arhitekta (zajedno sa Karadžićem) etničkog čišćenja koje je imalo za posledicu 260.000 mrtvih tokom rata u Bosni između 1992. i 1995.
Štampa iz tog perioda nije imala ni najmanju dilemu: u zapadnim medijima on je uvek bio prikazivan kao monstrum i krivac. Uvek i bez ostatka. Nikada bilo kakva sumnja, nikada ni najmanja uzdržanost, sve je zapravo bilo onako kako su priželjkivali spin doktori. Po sudu iz Haga, samo je jedan od njih dvojice odgovoran, a razlike između Miloševića i Karadžića su bile duboke, naveo je Foa.
(Kurir.rs / Telegraf / Foto: Profimedia)