Oprez

RODITELJI, PAŽNJA! IZMERITE RANAC SVOG DETETA! Ako pređe ovu težinu, moguće su OZBILJNE POSLEDICE PO ZDRAVLJE!

Uto, 28.08.2018. 20:35h

Teške đačke torbe koje nose deca svih školskih uzrasta strahovito opterećuju kičmu mališana, a neretko se zbog toga dese i teški deformiteti kičmenog stuba i stopala.

Školske torbe ne bi smele da imaju više od 10 do 15 odsto telesne težine deteta, što se u većini slučajeva ne poštuje jer mališani na svojim leđima vuku više od petine vlastite težine, što za posledicu ima to da čak dve trećine školske dece ima neko odstupanje u držanju tela, upozoravaju stručnjaci.

Izmerite ranac

Oni savetuju roditelje da pre nego što dete pošalju u školu stave pun ranac na kućnu vagu i izmere ga. Posebno treba obratiti pažnju na prvačiće, koji u proseku imaju oko 20 kilograma, i po ovoj računici, ne bi smeli da na leđima nose ranac teži od tri kilograma.

Fizijatar dr Predrag Filipović kaže da način nošenja torbe znatno utiče na držanje kičme i da pred početak školske godine roditelji treba da se informišu.

Rojters

Pravila pakovanja

- Deca imaju skoliozu, kičmu iskrivljenu u stranu, ili višestruku skoliozu, sa više krivina. Kičma može da bude iskrivljena i unazad, to je kifoza, ili unapred - lordoza, odnosno pogurenost. Pokazalo se da je skolioza tri do četiri puta zastupljenija kod devojčica, odnosno u istom procentu kifoza kod dečaka. Zato bi valjalo da roditelji obrate pažnju prilikom izbora školske torbe. Ona treba da bude od čvrstog materijala, bez oštrih ivica, sa čvrstim dnom koje se ne ugiba pod opterećenjem i sa obloženim leđnim delom. Torba treba da se nosi na oba ramena, da naramenice budu široke, čvrste, a mekane, te da su knjige i sveske složene pravilno: od većih i težih bliže leđima, do manjih i lakših na kraju - savetuje dr Filipović.

Deformiteti i poremećaji kičme počinju u najmlađim danima, a kasnije u životu mogu da dovedu do ozbiljnog oboljenja kičmenog stuba, išijalgije, poremećaja vratne i lumbalne kičme, kao i degenerativnih bolesti.

Profimedia

foto: Profimedia

Borba protiv gojaznosti
Što dalje od brze hrane

Praksa je pokazala da se ručak školaraca najčešće svede na kupovinu suve i nezdrave hrane u pekarama ili fast fudovima. Pedijatar dr Temira Lozanić iz Doma zdravlja Novi Sad kaže da slatkiše, gazirane i slatke napitke, brzu hranu treba izbegavati jer donose višak kalorija, transmasti, soli, a siromašni su vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima.
- Hrana koju deca uzimaju svakog dana trebalo bi da bude raznovrsna i da sadrži različite hranljive sastojke, jer nijedna ne može sama da snabdeva organizam ugljenim hidratima, belančevinama, masnoćama, vlaknima, vitaminima, mineralima... Pored vode, potrebno je svakodnevno unositi namirnice iz pet glavnih grupa: žitarice i proizvodi od žitarica, meso, jaja, mleko, mlečni proizvodi, raznovrsno voće i povrće i kvalitetne masnoće - kaže dr Lozanić i dodaje da hrana koja se unosi tokom dana treba da bude pravilno raspoređena u tri obroka i jednu do dve užine.

ČINJENICE
Ekran zamenio igru

- deca savremenog doba sede i po 12 sati
- slobodno vreme više provode pred ekranima televizora, računara, telefona nego u prirodi
- umesto jednog sata, što je preporučeno, deca ispred ekrana provode i do pet sati
- za zdrav fizički razvoj školarci treba da budu aktivni najmanje sat vremena dnevno
- naročito se preporučuju plivanje i vožnja bicikla

Brojke
15 odsto težine deteta sme biti teška školska torba
20 kilograma u proseku imaju prvačići
66 odsto đaka ima deformitet kičme

Kurir.rs/Silvija Slamnig