vozi samo ko mora

BEOGRAĐANI SE PITAJU KO ĆE OD JESENAS DA NAS VOZI: Uslovi za rad očajni, šoferi svakodnevno beže, za volan seda samo ko mora

Foto: Aleksandar Jovanović/Ilustracija

Snimak objavljen na društvenim mrežama na kome se vidi kako vozač javnog prevoza pita putnike kako da stigne do Zelenog venca, naveo je Beograđane da se zapitaju ko ih vozi. Od početka godine Gradsko saobraćajno preduzeće napustilo je 206 vozača, a izuzetak nije ni konzorcijum privatnih prevoznika "Ariva", koji prevoze žitelje prestonice. Među vozačima javnog prevoza već kruže priče o tome da ih nema dovoljno kako bi svi autobusi, kao što je planirano, od 1. septembra, po zimskom redu vožnje, izašli na ulice.

Foto: Nebojša Mandić
foto: Nebojša Mandić

Nažalost, nisu retke situacije u kojima putnici preuzimaju ulogu navigatora, pa vozače upućuju na trasu kojom bi trebalo da se kreću. Pljušte i žalbe zato što šoferi preskaču stanice, pa oni koji se voze javnim prevozom moraju da govore vozačima gde su stajališta.

S druge strane, konkursi za vozače su uvek otvoreni, prevoznici sada obaveštenja o zapošljavanju ističu i u autobusima. Pojedini privatni prevoznici dovode u Beograd vozače iz unutrašnjosti. Plaćaju im smeštaj u stanovima, gde ih u sobama spava i po troje-četvoro. Plata je oko 45.000 dinara, dok na istim poslovima u inostranstvu mogu da zarade od 1.500 do 2.000 evra i više.

Zato prevoznici ne veruju ni da će najavljeno povećanje zarada za vozače u septembru od pet odsto obezbediti odgovarajući broj radnika.

- Situacija oko voznog osoblja je izuzetno teška - priča Drago Tošić iz konzorcijuma privatnih prevoznika "Ariva". - Bilo je teško napraviti raspored tokom letnjeg reda vožnje jer su svi na odmorima, a sada nam na ulice od 1. septembra izlazi 410 vozila. Prvu postavku vozača imamo, ali uvek bude problema... Šoferi nam odlaze svakog dana, i uprkos našim dovijanjima, ne uspevamo da ih zadržimo.

Foto: Nebojša Mandić/Ilustracija
Ilustracijafoto: Nebojša Mandić/Ilustracija

Napominje da svi vozači prolaze selekciju i da je obavezno poznavanje grada, kako se ne bi dogodilo da vozač ne poznaje trasu.

- Ipak, u ovoj situaciji morate da snizite kriterijume i tražite one koji hoće i koji znaju da voze - govori Tošić. - Novi vozači koji se raspoređuju prvo prođu s kolegama trasom kojom bi trebalo da voze. Ipak, svakodnevno ih iz Sekretarijata za javni gradski prevoz, kada autobusi GSP "iskoče" iz reda vožnje, pošalju kao zamenu, pa su im trase nepoznate.

Budući da im nedostaje oko 200 vozača, GSP je nedavno odlučio da šofere traži posredstvom privatne agencije, kao i da plati doškolovanje vozača za D kategoriju, uz uslov da se oni obavežu da će raditi dve godine za tog prevoznika.

- GSP "Beograd" se poslednjih godina suočava s velikom fluktuacijom zaposlenih na poslovima vozača autobusa i trolejbusa, što uzrokuje nedostatak ovog kadra u preduzeću - kažu u GSP. - Taj nedostatak ni u kom pogledu ne ugrožava realizaciju planiranog prevoza putnika, jer se internom organizacijom i preraspodelom radnih procesa problem prevazilazi. Inače, konkurs za prijem vozača je stalno otvoren i postavljen je na sajtu preduzeća, s preciznim instrukcijama i uslovima. Sve podnete molbe se razmatraju, a kandidati koji ispunjavaju uslove pozivaju se na psiho-testove i ostale provere.

Foto: Filip Plavčić
foto: Filip Plavčić

Zabrinjava i činjenica da se internom organizacijom i preraspodelom radnih procesa problem prevazilazi, jer to u praksi znači da oni koji su za volanom rade bez slobodnog dana, iz noćne idu u prvu smenu, i voze osam sati.

Nedostatak voznog kadra utiče i na politiku kažnjavanja nesavesnih vozača. Iz Komiteta za bezbednost u saobraćaju upozoravali su da kažnjavanje šofera ne donosi željeni rezultat, jer nema ko da ih zameni. Zato i prilikom težih prekršaja pljušte samo opomene i kazne, a ne i otkazi. Zbog svega toga vozači i ne haju kada ih putnici snimaju kako voze dok u isto vreme pričaju mobilnim telefonom ili surfuju po internetu.

Gradska vožnja najteža

Vožnja u gradskom saobraćaju je najteži režim rada vozača. Putnici stalno ulaze i izlaze, a oni moraju da vode računa o njima. U saobraćaju učestvuju automobili, biciklisti, pešaci, koji često pretrčavaju ulicu. Ujedno, vožnja "stani-kreni" je najteža. Kada se tome pridodaju kratke pauze na okretnicama gde nema ni toaleta a kamoli mesta gde vozači mogu da se osveže i umiju, jasno je zašto sve više njih odbija da radi pod tim uslovima.

(Kurir.rs/Večernje novosti, S.B.Milošević)