DOBIO PULICEROVU NAGRADU Ceo svet čitao Pupina, kod nas cenzurisan!
Zabrana Naučnik je sam platio prevod svoje knjige na srpski jezik, ali je iz izdanja posle Drugog svetskog rata izbačen deo u kojem govori o Svetom Savi
Prvo izdanje Pupinove autobiografije „From Immigrant to Inventor“ objavljeno je u Njujorku, septembra 1923. godine. Sledeće, 1924. godine knjiga je nagrađena Pulicerovom nagradom. Pupin je prvi Srbin koji je dobio ovo vredno priznanje.
U Americi knjiga postaje bestseler. Izdanja na japanskom, nemačkom, francuskom, švedskom, italijanskom, ruskom, pokazuju veliku popularnost koje je ovo Pupinovo delo imalo u čitavom svetu.
Interesantno je da su je 1929. čak i Nemci, zbog svoje motivacione snage i moralnog obrasca, davali svojim najboljim učenicima. Posle svih borbi s Pupinom tokom Velikog rata oni usvajaju njegovu reč kao najbolji moralni obrazac. Amerikanci su decenijama delove knjige imali kao obaveznu lektiru u školama. Pa da ništa drugo Mihajlo Pupin nije učinio, samo da je napisao knjigu tako velike snage i poetske imaginacije, u kojoj predstavlja Srbiju i nauku ruku pod ruku s velikim teškoćama i načinom na koji se one prevazilaze, dao bi veliki doprinos i desetinama hiljada mladih ljudi koji su knjigu čitali u svojoj domovini.
Ipak, ova knjiga mučila se sa srpskim izdanjem. Prevod je platio sam Pupin, pomogao „Matici srpskoj“ da njena cena bude jeftina.
Ali opet posle Drugog svetskog rata, tokom sedamdesetih, nov prevod je značio da više nema Crnjanskog, da svetosavska kockica nedostaje.
Zamislite, Amerikanci i Nemci, Japanci i Francuzi uče ko je bio Sveti Sava, a srpskom narodu je to bilo uskraćeno.
Puno je pisao
Mihajlo Pupin je puno pisao: pisma, eseje, naučne radove i udžbenike, ali i popularne knjige. Za autobiografiju dobija Pulicerovu nagradu, ali piše još dve izuzetne knjige. Jedna se zove: „Nova reformacija - od fizičke ka duhovnoj realnosti“, a druga ima izuzetno ime - „Romansa mašine“.
Ako tražimo najboljeg filozofa među naučnicima i svakako najboljeg filozofa religije, onda moramo da pogledamo u ove druge Pupinove knjige. Čitaju se lako, a hodate kroz njih hodajući sa najboljim duhovnim vodičem, upoznajući kako svaki čovek nosi u sebi komadić zvezde. Mihajlo Pupin je umeo da pokaže važnost i sigurnost postojanja božanskog svoda nad nama, umeo je da pokaže naukom da postoji život posle smrti.
U poslednjem intervjuu dolazi novinar Njujork tajmsa, seda pokraj postelje u kojoj leži Mihajlo Pupin i kaže:
- Sedim pored idvorskog pastira, pastira koji je postao jedan od najvećih naučnika 20. veka. Pita ga: „Profesore Pupin, da li vas je nauka udaljila od Boga?“, a Pupin odmah jasno odgovara da je njega nauka približila Bogu, da ga je vera njegove majke dovela do nauke i da se on nada da će nauka dovesti ljude do njene vere.
U jednom velikom članku u poznim godinama on govori o tome kako je uspeo da pokaže svojom naukom da postoji život posle smrti. Čitav članak pokazuje kako Pupin objašnjava da postojanje duše nije neko eterično pitanje, već nešto vrlo konkretno, što se da i pokazati i dokazati.
Bolji hrišćanin
„Nauka me je učinila boljim hrišćaninom“, piše Mihajlo Pupin na početku svog naučnog ekspozea. U Njujork tajmsu pronalazite Svetoga Savu. Smatra da Amerikanci, takođe, moraju upoznati čoveka koji je toliko zadužio ne samo srpski narod nego i ceo svet. Zamislite kako on piše da je Sveti Sava osnovao u srednjem veku škole u čitavoj Srbiji, školujući sistematski srpske dečake po srpskim manastirima. Neustrašiv i borben, pisao je da uvek ide u pratnji svog zaštitnika, a to je Sveti Sava. Da uvek misli na carstvo nebesko, a to je na neki način i zavet koji je u tradiciji srpskog naroda.
Ne samo da je autobiografija prekrajana po meri nekih ideologija u 20. veku nego su i druge knjige pretrpele zemljotres. Iz nove reformacije ispadala je tako reč Bog, ali vi ne možete isterati Boga iz Pupinovih dela.
Kurir / Aleksandra Ninković Tašić
Foto: Printscreen, Ilustracija, Privatna arhiva