Tokom poslednje tri decenije 20. veka došlo je do porasta serijskih ubistava u Severnoj Americi, a jedan istoričar se pita da li su razaranja Drugog svetskog rata bila jedan od faktora.
Fascinacija Pitera Vronskog serijskim ubicama započela je kada je sa 23 godine u liftu nabasao na jednog od njih. Bilo je to 1979. godine, kada se kanadski istoričar našao u Njujorku radi posla.
Nestrpljivo je čekao lift, koji je bio zaustavljen na četvrtom spratu jednog ofucanog hotela, i prezrivo pogledao čoveka koji mu je očešao rame izlazeći iz lifta koji je napokon stigao u hol.
"Nekako je gledao kroz mene", kaže Vronski. "Izgledao je kao ošamućen. Kao da ja ne postojim", dodaje.
Vronski je sledećeg jutra pročitao vest o stravičnom dvostrukom ubistvu i sakaćanju koje se dogodilo u hotelu prethodnog dana.
Godinu kasnije, kada je na naslovnici novina video vest o hapšenju Ričarda Kotingema, konačno je shvatio da su "Torzo trbosek sa Tajms skvera" i čovek u liftu jedan te isti.
Od tada je počeo da se pita kako nastaju ta čudovišta. (Kotingem je "zvanično" ubio šest osoba, iako je tvrdio da je ubio na stotine. Nadimak je dobio po tome što je odsecao udove sa tela i ostavljao samo torzo).
Susret Vronskog sa Kotingemom dogodio se na vrhuncu serijskih ubistava u Severnoj Americi tokom perioda od tri decenije.
Podaci koje su prikupili istraživači ukazuju na porast stope serijskih ubistava počev od kraja 1960-ih godina, sa vrhuncem u osamdesetim - kada je najmanje 200 takvih ubica delovalo samo u Sjedinjenim Državama - da bi u naredne dve decenije usledio silazni trend.
Kriminolog Džejms Alan Foks sa univerziteta u Bostonu kaže da porast broja serijskih ubistava u tom periodu - kada su se ubice poput Teda Bandija, Džefrija Damera i Džona Vejna Gejsija šunjale ulicama Sjedinjenih Država - verovatno ima nekoliko korena.
Prvo, taj period se poklopio sa generalnim porastom nasilnog kriminala u SAD-u i Kanadi. U društvu su se tada dešavale velike promene - ljudi su se više kretali i bilo je manje verovatno da će poznavati svoje komšije. Stopiralo se češće, što je olakšavalo ubicama da pronađu ranjive žrtve.
"To je stvorilo ambijent koji je bio idealan za neke ubice da love žrtve", kaže Foks. Otkrivanje zločina takođe je išlo sporo.
Policiji su nedostajale kompjuterizovane baze podataka i banke istraživačkih podataka koji bi mogli pomoći u povezivanju sličnih zločina. DNK se do sredine 1980-ih godina nije koristila za forenzičke svrhe, što je otežavalo pronalaženje ubica.
Korištenje DNK rođaka nedavno je dovelo do hapšenja Džozefa de Anđela (72), za kojeg se sumnja da je "Ubica iz zlatne države", kojem se na teret stavlja niz ubistava i silovanja 1970-ih i 1980-ih.
Kanadski kriminolog Majkl Arntfield kaže da je policija tada bila prilično nemoćna u rešavanju rastućeg broja serijskih ubistava, a istraživanje ovakvih vrsta ubistava, koja su počinile proračunate ubice, bilo je u povoju. Termin "serijski ubica" je nastao tek početkom osamdesetih.
"Počinioci su sigurno bili u prednosti", kaže on. Drugi faktori za koje se veruje da su doprineli obuhvataju medije i javnu fascinaciju serijskim ubistvom stvarajući efekat snežne kugle; razvoj međudržavnog sistema autoputeva, koji je nekim ubicama omogućio širi prostor da tumaraju i ubijaju; i, u vezi sa ukupnim porastom kriminala, izloženost olovu iz benzina.
Vronski ovom spisku dodaje još jednu hipotezu: on porast broja serijskih ubica u Severnoj Americi krajem krajem 20. veka dovodi u vezu sa razaranjima Drugog svetskog rata, i decom ljudi koji su se vraćali sa ratišta u Evropi i Pacifiku.
To je ideja koju je izneo u svojoj novoj knjizi "Kainovi sinovi: Istorija serijskih ubica".
Tragajući za razlozima koji stoje iza serije ubistava tokom više od tri decenije, Vronski je proučavao ubice i njihovo detinjstvo.
"Serijske ubice su iz našeg okruženja, dolaze iz našeg društva. To nisu vanzemaljci koji stižu sa druge planete. Oni su deca koja odrastaju da postanu te serijske ubice", kaže on.
Shvatio je da su mnogi bili deca tokom Drugog svetskog rata i u posleratnom periodu - u vreme kada se o psihološkom uticaju globalnog sukoba i njegovoj okrutnosti nije razgovaralo.
"To je bio rat koji je bio "mnogo pogubniji i primitivniji nego što možemo da priznamo'", kaže Vronski.
Mnoge ubice iz tog perioda nisu zvanično govorile o svojim očevima, ističe on, ali oni koji jesu, često su pričali kako su se vraćali iz rata u traumatizovanom stanju.
Vronski se nada da će sociolozi i kriminolozi pažljivije ispitati ratna iskustva očeva tih ubica i njihove očinske odnose.
Istoričar je ukazao i na popularnu kulturu posleratnog doba kao jedan od faktora, posebno časopise koji su prodavani širom Severne Amerike sa naslovnicama koje su veličale ono što bi se moglo opisati kao kultura silovanja.
"Srž toga je trauma, raspad porodice, a potom i kulturno prikazivanje fantazije (koju oni kasnije ostvare)", rekao je.
To je izvodljiva teorija, kaže Vronski, ističući da je u posleratnim decenijama došlo do "velikog previranja u društvu".
"Uzburkanost u predgrađima i potpuna transformacija demografije zemlje doveli su do velike nestalnosti, mobilnosti, puno slomljenih porodica, odakle mnogi od tih ljudi potiču", kazao je.
U izveštaju jedinice FBI za analizu ponašanja navodi se da "ne postoiji nijedan uzrok ili faktor koji je moguće identifikovati, a koji dovodi do razvoja serijskog ubice". Umesto toga, postoji mnoštvo faktora koji doprinose njihovom razvoju.
"Najznačajniji faktor je lična odluka serijskog ubice da izabere da počini zločin".
Prema procenama FBI, manje od jedan odsto svih ubistava u datoj godini počine serijske ubice.
"To je koktel više stvari, nikada nije samo jedna", kaže Vronski povodom toga šta na kraju podstakne ubice na zločin. "Zato i mislim da je još prerano da otpišemo staromodno biblijsko zlo, šta god to moglo biti", dodaje on.
Kriminolog Majkl Arntfild, poput Vronskog, veruje da u ovom veku postoje slični trendovi (društveni preokret, finansijska kriza, ratovi i terorizam) koji bi mogli izazvati sličan fenomen u narednim decenijama.
"Živimo u raljama jednako burnog vremena koje izaziva podele. A to je odmah otvorilo put "zlatnom dobu" serijskog ubice", kaže Arntfield.
Naravno, mnogi veterani koji su se vratili iz rata postali su sjajni očevi, deca muškaraca traumatizovanih u borbi izrasla su u emotivno zdrave odrasle osobe, kao i mnoga deca iz rasturenih porodica.
"Nismo sasvim sigurni kada i zašto taj osigurač iskoči", kaže Arntfield.
Kurir.rs/BBC
Foto: AP/File