Marijan Beneš (67), jedan od najboljih boksera SFRJ svih vremena, jugoslovenski Roki Balboa, umro je u svom domu u Banjaluci nakon višegodišnje patnje, u skromnim uslovima, bez osnovne zdravstvene pomoći.
Nije mogao da priča jer su mu u borbama oštećene glasne žice, u borbi je izgubio oko, šake je lomio 26 puta, imao je Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest.
Lekari su mu dali izbor. Operacija uz rizik da dobije moždani udar ili da ne ode na operaciju, ali onda je pitanje dana kad će dobiti moždani.
Beneš je operaciju odbio...
Marijan Beneš, bokser. Šampion Jugoslavije, šampion Evrope. Najopasniji čovek u državi. Pesnice od čelika, volja od čelika, oči od čelika.
Televizijski komentator Dragan Nikitović rekao je da je Beneš “najveći tragičar našeg ringa. Samouveren i hrabar do bezumlja, uzdao se samo u udarac, zaboravljajući staro pravilo ringa da se uvek nađe neko ko jače udara. Ništa ga nije moglo zaustaviti, ni kada je stremio ka vrtoglavim visinama, niti kada je počeo strmoglavo da pada. Zbog specifičnog stila spuštenog garda i hrabrosti zvali su ga najvećim kockarom u ringu.
Svi Zemunci, Šijani, Arkani, Kristijani, Giške... Tri klase je to ispod Marijana, kad je reč o umeću borbe. Deset klasa ispod kad je reč o čojstvu.
Rođen je u Beogradu 1951. godine, majka Marija Vukić bila je Ličanka, a otac Josip vojvođanski Hrvat. Oboje su bili prosvetni radnici, otac je bio nastavnik muzičkog, pa je strast preneo na trećeg od trojice sinova, Marijana. On je bio odličan matematičar, a zbog roditelja je završio nižu muzičku školu na flauti i klavir. Srednju je napustio nakon prve godine zbog boksa. Imao je sestru Ljiljanu, a dvojica starije braće, Ante i Josip, trenirali su boks. Počeli su ga zadirkivati vršnjaci da je devojčica, pa je s braćom krenuo na treninge. Porodica je tada već živela u Tuzli. Kada je kao 10-godišnjak na treningu nokautirao 18-godišnjeg mladića, skrenuo je pažnju na sebe.
Marijan Beneš u amaterskoj karijeri imao je 299 borbi od čega je dobio čak 272. U profesionalnoj karijeri od 56 mečeva dobio je 50. Uz Matu Parlova najbolji je bokser bivše države svih vremena. Osvojio je sve moguće titule u BiH te bivšoj Jugoslaviji, kao i naslov evropskog prvaka koji je uspešno branio četiri puta.
Nakon osvajanja zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u boksu 1973. u Beogradu, prešao je u profesionalce i 1979. osvojio titulu evropskog prvaka u verziji Evropske bokserske unije u lakoj velter kategoriji.
Marijan Beneš se povukao 1983. godine iz boksa zbog teške povrede oka.
Pitali su ga jednom prilikom da li je Bosanac ili i dalje Jugosloven. Rekao je "ono što sam uvek bio - mali Titov pionir".
- Pošten čovek se kune jednom za jednu stvar. Bio sam i ostao pošten. Zakleo sam se Titu da ću čuvati bratstvo i jedinstvo, a šta sam mislio u to vreme mislim i danas - govori je Beneš.
Sa Titom se sreo čak dva puta. O jednom se i dan danas prepričavaju detalji.
- Tile je bio laf. Kad su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: "A ti si onaj mali što onako opasno bije?". Ja sam mu rekao: "Niste li vi druže Tito viši?". Zagrcnuo se od smeha. Mogu da pišu šta hoće, ali niko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali platu - i radnik, i rudar, i čistač ulica, i lekar... Sad gospoda jedu iz kante za smeće - i u Zagrebu, i u Beogradu, i u Banjaluci - govorio nam je Beneš.
Kurir sport
Foto: Zorana Jevtić