SRAMOTA Penzioneri ne smeju ni da kažu da im treba nešto jer je njihova penzija unapred isplanirana za potrebe mlađih članova porodice
Najstarije osobe u Srbiji sve su izloženije finansijskom zlostavljanju potomaka, ali i drugih prevaranata, čiji je jedini cilj da se dokopaju njihovih primanja.
Ovo je jedan od sve izraženijih oblika nasilja nad penzionerima koje oni čak i ne prepoznaju jer smatraju da je normalno da celu penziju daju deci ili nekome s kim žive. Alarm bi trebalo da im se upali kada primete da im deca uzimaju veće količine novca s računa, prodaju imovinu bez njihove saglasnosti ili neovlašćeno koriste njihove kreditne kartice.
Da je ovaj problem dostigao ozbiljne razmere, pokazali su rezultati istraživanja o zlostavljanju starijih koje su uradili poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Crveni krst Srbije, a prema kojem skoro 20 odsto penzionera ne odlučuje samostalno kako će trošiti vlastita primanja, dok 27,9 odsto njih svoja primanja troši na izdržavanje dece i unuka ili im finansijski pomaže.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ističe da su najčešći oblici finansijskog zlostavljanja starijih zloupotreba ili krađa novca i imovine, prevare ili manipulacije u vezi sa testamentom, imovinom i nasleđem, kao i oduzimanje poslovne sposobnosti starijima da bi se lakše raspolagalo njihovom imovinom.
- Razlozi za to su pre svega u odnosu prema starijima, u predrasudama da su oni samo teret, da im je novac manje potreban ili da su dužni da pomažu mlađe generacije. Stariji su često usamljeni ili zavisni od tuđe pomoći i kao takvi su meta prevare i zloupotrebe. Istraživanje o zlostavljanju starijih pokazalo je da su starije osobe koje ne žive u sopstvenom stanu češće izložene finansijskom zlostavljanju - kaže Jankovićeva i dodaje da su visokoobrazovane osobe u znatno većem riziku da dožive ovaj oblik nasilja, zbog toga što imaju veće penzije i raspolažu većom imovinom.
Finansijsko zlostavljanja starijih, kako ističe Nataša Todorović, stručni saradnik za zdravstvenu delatnost u Crvenom krstu Srbije, kreće se od uzimanja manje količine novca i vrednih predmeta iz kuće starije osobe pa do većih prevara.
- Uzimanje veće količine novca sa računa, prodaja ili prenos nekretnina bez saglasnosti starije osobe ili manipulacijom, neovlašćeno korišćenje kreditnih kartica i čekova starije osobe, korišćenje ličnih podatka starijih osoba da se dobiju usluge poput telefona, kablovske, komunalija, falsifikovanje, sve su to vidovi finansijskog nasilja nad njima. Tu su i prisiljavanje i ucenjivanje da se potpiše ugovor o doživotnom izdržavanju ili punomoćje na korišćenje penzije uz uveravanje da je to sve u cilju njene dobrobiti. Međutim, često dolazi do prisvajanja penzije, uz komentar da starijim osobama nije potreban novac, pa se dešava da stariji nemaju ni za lekove, ali ni za negu - kaže Todorovićeva.
Ona dodaje da počinioci finansijskog zlostavljanja mogu biti članovi porodice, predatori pojedinci i beskrupulozni profesionalci koji žive od finansijskih prevara.
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock