ODAVDE JE KRENULA ČUVENA POBUNA! Kurir u selu Krivi Vir, gde ISTORIJA vlada u svakom kutku
Natpisi „kačkavalj“ još stoje u selu na fasadama, ali strelice koje pokazuju gde se čuveni sir može kupiti nigde ne vode
Jedna od najkrvavijih pobuna naroda protiv vlasti, Timočka buna, počela je 20. oktobra 1883. godine u Krivom Viru. Državnu komisiju koja je, po naređenju kralja Milana, došla da od naroda oduzme oružje, narod je zatvorio u kafanu, a oko kafane, pod prozore i vrata, navukao seno.
Ili da Komisija odustane od nauma i napusti selo ili da izgori. Eskadron konjice i odeljenje naoružanih žandarma, „sejmena“, u njenoj pratnji, nisu joj bili ni od kakve pomoći pred gnevnim narodom, pa su svi morali da se vrate u Boljevac i Zaječar...
Danas u selu nema ni traga toj kafani, a na junačke dane podsećaju samo mala kamena piramida i spomen-ploča među odbačenim plastičnim flašama u prašnjavoj retkoj travi.
Krivi Vir je pre šezdeset godina imao skoro 2.500 stanovnika, a danas deset puta manje.
Slavoljub Cankić, vitalni šezdesetogodišnjak, pamti svoje školske dane - tada je Krivi Vir imao trista đaka. Pre tri godine škola je zatvorena, a četiri-pet mališana putuje na časove u susedno Lukovo.
U centru sela školska zgrada svojim dugačkim zidovima svedoči o nekadašnjoj veličini sela, a ukrasi oko vrata i prozora, sada izbijenih, o njegovom sjaju. Do škole, kuća nekadašnjeg trgovca čije je ime još u dokumentima, ali ga sadašnji Krivovirci ne pamte. U prizemlju trgovina, na spratu stambeni deo. Gvozdena ograda na balkonu zarđala...
Krivi Vir po ovcama i siru još je poznatiji nego po Timočkoj buni. Nauka „krivovirsku žuju“ prepoznaje kao posebnu rasu ovce. Runo joj je bogato i belo, a glava žućkasta, sa prepoznatljivom ćubom; ovnove krase spiralni rogovi... Nekada je svaka kuća imala stado i mlekaru, a krivovirski kačkavalj prodavao se i u Budimpešti. Danas... Slavoljub Cankić rezignirano sleže ramenima. Veliki natpisi u selu „kačkavalj“ još stoje na fasadama, ali strelice koje pokazuju gde se čuveni sir može kupiti, nigde ne vode.
Nabraja Slavoljub: Dom kulture do pre pet godina imao je folklornu sekciju, danas nema; u ambulantu lekar dolazi utorkom, pošta radi svaki drugi dan, autobus za Boljevac vozi ponedeljkom i petkom u šest ujutru, iz Boljevca se vraća u dva po podne...
Mesna zajednica na izvoru tople vode napravila je bazen, a tamo gde iz stene izbija Crni Timok uređeno je izletište. Ali, kakva korist od toga? Najčešći gosti su pijani mladići i parovi, iza kojih ostaje gomila srče... Teško da iko od njih zna da se na steni iznad izvora Crnog Timoka odigravala drama, zabeležena i u pesmama.
Godine 1905. učiteljica u Krivom Viru bila je Darinka Ilić, a učitelj Žika Stojiljković, lep i virtuoz na violini, pa se među njima rodila ljubav. Za tu je vezu saznao i Darinkin muž, sudski činovnik u Jagodini Vojislav J. Ilić: dolazeći u Krivi Vir da je poseti, upustio se u razgovor sa fijakeristom, ne govoreći ko je i šta je. „Učiteljka Dara i učitelj Žika su znaš, onako...“, rekao mu je kočijaš preko ramena, cokćući bezobrazno.
Vojislav J. Ilić Mlađi pisao je i pesme (osim po imenu, ni po čemu, najmanje po talentu, nije imao veze sa znamenitim Vojislavom Ilićem), a prema rečima savremenika, imao je loš karakter. Izložena pravom unakrsnom isleđenju, Darinka mu je sve priznala, a on je onda poželeo da se „uoči odlaska, još jednom nauživa njenog tela“. Kad ga je žena odbila, udario ju je nekim drvetom u glavu, ona njega pesnicom ispod oka, a on je uzvratio pucnjima iz pištolja. Potom je otišao na stenu iznad izvora Crnog Timoka i tamo malo zarezao vene, taman toliko da ga nađu i zaviju mu ruke. Dok je sprovođen u Boljevac, Darinku su sahranjivali, jer zbog toplog vremena nije moglo da se čeka...
Vojislav J. Ilić Mlađi bio je loš pesnik, poznat samo po udvoričkim pesmama vladarima i prigodnim stihovima za spomenike (njegov je i natpis na spomeniku na Kajmakčalanu). Jedine pesme koje kritika smatra dobrim su one u kojima je opisao svoj zločin, od saznanja da je prevaren do odvođenja u zatvor uz posmrtna zvona za Darinku.
Nije dugo ostao u zatvoru. Osuđen je na šest meseci i odmah zatim pušten na slobodu, zahvaljujući vezama svoje porodice i činjenici da je ubijena bila „nemoralna“. Zbog ovog poslednjeg, Darinkino ime izbrisano je iz „Spiska učitelja u Krivom Viru od 1841. godine do danas“ u sve tri do sada objavljene monografije Boljevca.
Tri godine kasnije, u krivovirsku školu došla je za učiteljicu Milica Jakovljević, poznatija kao Mir Jam, spisataljica romana „Greh njene majke“, „Ranjeni orao“, „Samac u braku“...
O Darinki i njenom mužu, na izvoru Crnog Timoka svedoči papir zakucan za drvenu tablu i prekriven najlonom. O životu Mir Jam u Krivom Viru nema nikakvog traga.
Šta je bilo, samo se pripoveda...
Kurir / Momčilo Petrović
Foto: Ana Paunković