Ženama se u nacističkoj Nemačkoj strogo zabranjivalo da mršave - jer se smatralo da je jača građa najbolja za donošenje zdrave i jake dece na svet, a mršave žene će imati puno komplikacija u trudnoći. Iz istog razloga nije se smatralo da je dobro i da puše.
Jedan od prvih zakona koje je Hitler doneo bio je onaj iz 1933. tzv Zakon o podsticanju na brak. Prema tom zakonu, država je pozajmljivala 1.000 maraka, što je tada iznosilo prosečni devetomesečni prihod. Čak 800.000 novopečenih bračnih parova to je oberučke prihvatilo.
Osim toga, postojao je i način kako je moglo da se izbegne vraćanje novca - rođenje jednog deteta smanjivalo je dug za 25 odsto, dvoje dece 50 odsto, a sa četvoro dece ceo dug bi bio poništen. To je bio veoma učinkovit način podsticanja nataliteta.
Postojao je i dugoročni cilj - kako je Nemačka rasla bilo joj je potrebno sve više vojnika, jer je rastuća populacija zahtevala da mladi dečaci postanu vojnici, a mlade žene majke.
Bilo im je potrebno veliko stanovništvo koje može da popuni ogromne praznine istočne Europe. Ta politika je uzela toliko maha da se 1943. godine razmišljalo i o uvođenju zakona prema kojem bi svaka plodna žena morala da ima četvoro dece, od kojih bi njihovi očevi morali da budu "rasno čisti".
Hajnrih Himler, vođa SS, bio je velik zagovornik te ideje. Otac te dece nakon ispunjenja kvote s jednom ženom tada bi bio "pušten" iz braka kako bi mogao da oplodi još žena. Ipak, zakon nije nikad odobren, jer se strahovalo da bi rezultirao društvenom anarhijom. Na rođendan svoje majke 12. avgusta, Hitler koji je ceo život veličao i patio za njom, odlučio je da dodeljuje takozvani Majčinski krst ženama koje bi rodile najviše dece.
Zlatni krst bi dobile žene koje su rodile čak osmoro dece, srebrni se dobijao za šestoro, dok je bronzani bio namenjen za one sa "samo" četvoro dece. Izuzev nekoliko specifičnih poslova, Hitler nije vidio nikakvog smisla u tome da žene rade, njihova je uloga bila da samo budu odlične majke i supruge svojim muževima, a to su mogle da budu jedino ako su apsolutno posvećene kući i porodici, odnosno deci i suprugu.
Od malena su se devojčice učile da "dobre Nemice" treba da se udaju mlade i usreće svog supruga.
"Misija žena je da budu lepe i donose decu na svet. Ženka u ptičijem svetu se ulepšava za svog mužjaka i za njega nosi jaja. U zamenu, mužjak se brine o njoj sakupljajući hranu i čuva je od neprijatelja", rekao je miistar propagande Jozef Gebels 1929. godine.
U Vajmarskoj Nemačkoj bilo je oko 100.000 učiteljica, 3.000 doktorki te oko 13.000 pevačica. Za samo nekoliko meseci nakon Hitlerovog dolaska na vlast, brojne doktorke i državne službenice dobile su otkaz, a to je isto čekalo i advokatice.
Početkom Drugog svetskog rata bile su retke one žene koje su imale posao s punim radnim vremenom. Ipak, zbog nedostatka osposobljenih ljudi, 1937. godine donet je zakon prema kojem su žene morale da odrade "godinu dana dužnosti", u kojoj je patriotski trebalo besplatno da rade kako bi pomogle nacističkom "ekonomskom čudu".
Kao domaćicama i majkama, njihovi životi mogli su lako da im se kontrolišu, a savetovalo im se da ne nose šminku i pantalone. Nije bilo dozvoljeno farbati kosu ili nositi minival, jer se verovalo da to može da ima loš uticaj na zdravlje, a posledično i na plodnost.
Kurir.rs/ Express.hr
Foto: Profimedia