Priča o najboljem fudbalskom sudiji Miloradu Mažiću ne razlikuje se od bilo koje već ispričane o najboljem teniseru, fudbaleru, inženjeru, radniku... Iza uspeha stoji posvećenost, ljubav prema poslu i ogroman trud uložen da bi stečen talenat dobio dimenziju koju narod primeti.
Ipak, Mažić je dodao još jednu važnu crticu u radnoj biografiji. U petak je na Poljoprivrednom fakuletu u Novom Sadu stekao doktorsko zvanje odbranivši naučni rad na temu "Mogućnosti poboljšanja konkurentske pozicije Republike Srbije na međunarodnom tržištu mesa".
Kako ste birali prioritete: školovanje i nauka ili sport?
- Pa, u mom slučaju školovanje je starije, jer sam se fakultetu posvetio odmah posle srednje škole. Onda su došle na red postdiplomske studije. Magistrirao sam pre 12 godina da bih kasnije sve to malo zapostavio zbog obaveza u sudenju.
Koliko je tajala izrada disertacije?
- Tri godine intezivnog rada. Nakon svega mogu reći da je rad uskostručan, koristan onima koji se bave proizvodnjom, preradom i izvozom mesa. Na njima je da pročitaju i pronađu nešto što bi moglo kod njih da bude od koristi. Izrada doktorata podrazumeva izučavanje literature, istraživanje, pisanje primenom savremenih metoda u istraživanju. To je na kraju bio rad od 260 strana sa izvedenim zaključcima, koncipiran na teorijskom i praktičnom pristupu istraživanju problema.
Kako izgleda vaš dan?
- Sada sam dosta često van zemlje zbog prirode sudijskog posla, pa sam ređe prisutan u firmi. Ali, kada sam u Srbiji, onda mi je pažnja usmerena ka stvarima koje sam obrađivao u disertaciji.
Koliko pretrčanih kilometara ostavite za sobom tokom treninga?
- Dinamiku treninga mi planiraju stručnjaci, meni je tu sužen prostor za manevar.
Da li se trema sa odbrane doktorske disertacije može uporediti sa onom kada se izlazi na finalni meč Lige šampiona?
- Neuporedivo je to. Odbrana teze je čin za auditorijum, brani se pred vrhunskim stručnjacima, profesorima sa beogradskog i novosadskog univerziteta. Do trenutka odbrane disertacije, potrebno je da rad prođe Stručnu komisiju za doktorske sudije, Naučno-nastavno veće fakulteta, Komisiju za društveno-humanističke nauke u Novom Sadu i Senat Univerziteta u Novom Sadu, na kojem je konačna dozvola.
Ko se najviše obradovao doktoratu?
- Ne bih da zvučim pretenciozno, ali disertacija je došla kao logičan sled stvari nakon što sam postdiplomske studije završio odmah nakon redovnih. Ona najviše znači roditeljima i mojoj porodici.
Koliko vremena posvećujete pripremi za suđenje?
- Teško je to sve izmeriti, jer par godina unazad sam dve do tri nedelje na putu u inostranstvu, tako da sam suđenju posvećen mnogo, ali to je moja strast. Možda neko pomisli da je to samo "Ajde, idem da sudim", ali tako stvari ne funkcionišu.
Dejan Petković
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: