Hidroelektrana Gazivode, najspornija tačka današnje posete predsednika Aleksandra Vučića, od strateškog je značaja za opstanak i budućnost Srba na Kosovu i Metohiji, a malo je poznata tajna koja se krije na dnu ovog jezera.
Međunarodni tim naučnika pronašao je spomenike srednjovekovne kulture na dnu jezera Gazivode na Kosmetu maja ove godine.
Tajna skrivena gotovo pola veka na dnu jezera Gazivode, koje je nastalo 1977, konačno je "isplivala" na površinu! Međunarodni tim podvodnih arheologa i naučnika, posle višemesečne pripreme i pretrage, ispod površine ovog jezera na severu Kosova i Metohije pronašao je neprocenjivo kulturno i istorijsko blago, prenele su tada Novosti.
Ostaci dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola, deo su otkrića koje svedoči o životu čuvene srpske dinastije, ali i drugim razdobljima istorije ovog tla.
Istraživanje dna jezera deo je projekta koji je okrenuo Beograđanin Dušan Jovovića i njegovog tima, a sva istraživanja su pretočili u dokumentarni film o svim novim otkrićima - "Gazivode, putevi Jelene Anžujske".
Svedočanstvo o tome kako je živela i vladala jedina srpska vladarka proglašena sveticom, sadržaće delove igranog i dokumentarnog filma. Rasvetliće zašto je majka Svetog kralja Milutina, prabaka Dušana Silnog, i posle osam vekova i dalje intrigantna, i zašto je bila ispred vremena, ne samo svog, već i našeg. Kao posebna senzacija projekta je mogućnost da su istraživači otkrili mesto na koje su prenete mošti Jelene Anžujske, za kojima se decenijama traga.
- Istraživanje Gazivoda najveće je podvodno istraživanje u Srbiji, a prvo veliko na prostorima Kosmeta uopšte, od kada su šezdesetih godina prošlog veka jugoslovenske vlasti odlučile da potope 14 srpskih naselja, škole, crkve, arhološka nalazišta...
Voda koja je tada "progutala" tragove stare osam vekova na prostoru Zubinog Potoka, puštena je za potrebe elektrane "Obilić B" i vodosnabdevanje tog dela Kosmeta. Jezero je dugo 22 kilometra i duboko 107 metara.
- Sve je urađeno vrlo brzo, bez studioznog i ozbiljnog ispitivanja, popisa, uprkos apelima tadašnje stručne javnosti, o čemu svedoče natpisi iz medija - priča naš sagovornik. - Uspeo sam uz pomoć prijatelja posle duže potrage da dođem do razbacane i šture dokumentacije, da otkrijem da je srpsko stanovništvo, posle potapanja, raseljeno - ne u druge delove Kosova i Metohije, već u Kragujevac i Kraljevo. Sve to ukazuje da je, osim za potrebe snabdevanja vodom i strujom, projekat rađen i pod pritiskom albanskih interesa. A što je pogubno, bez temeljnog popisa izuzetno vrednih objekata.
Osim naših stručnjaka, istraživanja koja su na Kosmetu rađena tokom ledenih januarskih dana ne bi uspela bez pomoći podvodnih arheologa iz Rusije.
- Njih oko 40 došlo je kombijima iz Sankt Peterburga sa opremom vrednom dva i po miliona evra. Samo činjenica da su na "minus 100", kada je najbolja vidiljivost pod vodom, danima ronili, govori o snazi i važnosti ovog poduhvata. Njihova lica, kada su izranjali, radosna i preneražena od onoga što su videli, nedvosmisleno svedoče o vrednosti ovih otkrića.
Među podvodnim otkrićima su i ostaci škole za dame, verovatno prve srpske prosvetiteljke Jelena Anžujske, kao i delovi dvorca u potopljenom selu Brnjaci, odakle je upravljala terotorijom ondašnje Zete, Trebinja, Plavom, Poibarjem... - objašnjava Jovović. - U školu koju je osnovala upisivala je siromašne devojke, učila ih pismu, muzici, vezu, pismenosti, a zatim ih udavala za srpsku vlastelu.
Veruje se da je kroz tu školu prošla i carica Milica. Istorija svedoči da kralj Milutin verovatno ne bi bio to što jeste da nije imao tako obrazovanu, mudru i dalekovidu majku.
Misteriozna dama plave krvi
Jedino što se može sa sigurnošću tvrditi kada je poreklo Jelena Anžujske u pitanju jeste da je bila iz ugledne plemićke porodice. Sve ostalo se samo nagađa. O njenim poduhvatima za vreme života Uroša i ništa se ne zna. U našu istoriju je ušla kao srpska kraljica "fruškog" roda, a zbog toga što je južnoitalijanski kraljevi Karlo I i Karlo II, nazivaju u prepisci "dragom rođakom“, a oni su pripadali Anžujskoj dinastiji italijanskih vladara, i Jelena je ovekovečena kao "Anžujska".
Arhiepsikop Danilo II koji je pisao žitije kraljice Jelene se, kada je njeno poreklo u pitanju, zaustavlja samo na tome da su neni roditelji bili vlastela "fruškog“ roda. Episkop Banjski i arhiepiskop Danilo II su radili na ustoličenju Jeleninog kulta u pravoslavnoj crkvi kako bi sprečili Rimokatoličku crkvu da pokrene pitanja groba i njene zadužbine Gradca kojeg je izgradila i u kome je i umrla.
(Kurir.rs/Novosti)