Na današnji dan, pre 104 godine, rođen je patrijarh srpski gospodin Pavle.
O njegovom životu i kao čoveku i kao prvom čoveku SPC napisano je i rečeno mnogo toga, i mahom je sve već poznato.
Mi vam ovoga puta donosimo priču o događaju o kome se malo zna - o jednom susretu Njegove svetosti i najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića.
"Novak je dete koje je rođeno sa anđelima. Ispričaću vam jednu priču iz vremena našeg patrijarha Pavla, koga mi svi u porodici smatramo za živog sveca", počeo je priču Novakov otac, Srđan Đoković u intervjuu za TV Hram.
"Patrijarh Pavle je bio na VMA. Mi kada smo ušli kod njega u sobu, on je sedeo u nekoj fotelji. Bila je cela porodica, sedeli smo na njegovom krevetu, a Novak je sedeo pored patrijarha na stolici. Patrijarh Pavle je bio u nekom stanju polusna. Đakon mu je govorio: "Stigao je Novak Đoković, blagoslovite ga."
Patrijarh Pavle se u jednom trenutku okrenuo ka Novaku i rekao mu: "Sine, Bog te blagosiljao. Od tog momenta je krenula neverovatna ekspanzija njegovog uspeha u svakom pogledu. On je od tog momenta imao 44 pobede zaredom. Osvojio je ne znam koliko turnira, i postao broj jedan", ispričao je Srđan Đoković.
Podsetimo, pre nekoliko godina sam Novak Đoković je rekao da mu je patrijarh Pavle uzor i da iz njegovih misli i života crpi snagu da bude čovečan i otvoren prema svakom.
On je istakao tom prilikom da je patrijarh Pavle jedan od najvećih ljudi koje je Srbija ikada imala dodavši da nastoji da se rukovodi savetima patrijarha i da ih primeni u životu.
Patrijarha Pavla je možda najbolje opisao akademik Matija Bećković koji je u jednom intervjuuu rekao:
“Niko nije tiše govorio a da se dalje čuo; niko s manje reči nije rekao više, niko nije lakše hodio zemljom a da je ostavljao dublje tragove; niko nije bio manjeg rasta a da se video s veće daljine! Otuda, ni više ljudi ni veće tišine nego na njegovom pogrebu!”
Njegova stetost patrijarh Pavle Rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, srez Donji Miholjac u Slavoniji, tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj. Rano je ostao bez roditelja. Otac Stevan je otišao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vratio se kući da umre“ kad je dečaku bilo tri godine, iza njega su ostala dva sina Dušan i Gojko. Posle toga majka Ana se preudala i rodila tri ćerke, i pri rođenju treće je umrla. Dušan i Gojko su ostali sa babom Dragom i tetkom, najstarijem očevom sestrom.
U Beograd je došao 1936. godine, gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija, a Bogoslovski fakultet je završio. U Beogradu ga je zatekao i Drugi svetski rat.
Išao peške po Kosovu
Kao episkop raško-prizrenski svedočio je u Ujedinjenim nacijama pred mnogobrojnim državnicima, o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Pisao je izveštaje Svetom sinodu o teškom položaju Srba i pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Na autobuskoj stanici u Prizrenu fizički ga je napao jedan Albanac, a bilo je i drugih verbalnih i fizičkih napada. Po svojoj eparhiji je uglavnom išao peške, od Peći do manastira Pećke patrijaršije, od Prištine do manastira Gračanice. Gde nije mogao peške išao je autobusom jer eparhija nije imala auto, kasnije je eparhija imala jedan „vartburg“.
Za patrijarha izabran 1990.
Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je 1. decembra 1990. Sutradan, 2. decembra, ustoličen je u Sabornoj crkvi u Beogradu.Novi 44. patrijarh SPC tada je rekao: „Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.”
Dan patrijarha Pavla: Sam šio, krpio, išao peške po Beogradu...
Svako jutro, osim ako nije išao u neku drugu crkvu, služio je liturgiju u Patrijaršiji i pričešćivao se, a svako veče je bio na večernjoj službi u Sabornoj crkvi zajedno sa ostalim sveštenicima za pevnicom. Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik. Po Beogradu je išao gradskim prevozom ili peške. Živeo je asketskim životom, sam je šio i krpio odelo i cipele, i obavljao ostale majstorske poslove u Patrijaršiji.
Na Savindan 1997. predvodio je u Beogradu litiju koja je prošla kroz kordon policije u Kolarčevoj ulici. To je bilo u vreme demonstracija posle lokalnih izbora iz novembra 1996. godine. Dok je bio patrijarh nije primao patrijaršijsku platu, nego jedino penziju iz perioda dok je bio episkop raško-prizrenski.
Kurir.rs/Foto: Dado Đilas, Foto: EPA
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: