Pokojni patrijarh Pavle bio je poznat po svojoj velikoj skromnosti i cenjen. Ušao je u istoriju srpskih patrijarha kao jedan od najnekonvencionalnijih velikodostojnika koji su mnogo učinili za pravoslavlje.
Obeležavanje 104-godišnjice od njegovog rođenja, navršene 11. septembra, lepa je prilika da se prisetimo onog najpoučnijeg iz njegovog života, o snazi njegovog duha i bistrini njegove svesti, a o čemu svedoče i mnogobrojne anegdote zabeležene najpre u novinama, a sada dostupne i na internetu.
Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je 1. decembra 1990.
Sutradan, 2. decembra, ustoličen je u Sabornoj crkvi u Beogradu. Izbor je obavljen za života prethodnog patrijarha Germana.
Svako jutro, osim ako nije išao u neku drugu crkvu, služio je liturgiju u Patrijaršiji i pričešćivao se, a svako veče bio je na večernjoj službi u Sabornoj crkvi zajedno sa ostalim sveštenicima za pevnicom. Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik. Po Beogradu je išao gradskim prevozom ili peške. Živeo je asketskim životom, sam je šio i krpio odelo i cipele, popravljao naočare, roletne, obavljao ostale majstorske poslove u Patrijaršiji. Dok je bio patrijarh, nije primao patrijaršijsku platu, nego jedino penziju iz perioda dok je bio episkop raško-prizrenski.
Nije koristio televizor ni radio, niti je čitao novine, znajući da su "prilike takve da će ono što je od važnosti doći i do njega". Kada je tek postavljen na tron patrijarha i kada se preselio sa Kosmeta u zgradu Patrijaršije u Beogradu, još dugo su ga zaticali kako rano ujutro pere stepenište. Iako su mu govorili da "ima ko to radi u Patrijaršiji", on je uzvraćao da je navikao i da mu nije teško. Često bi iz Patrijaršije odlazio da se i ne javi kako bi bez pratnje obavio sve što je trebalo. Uzrečica mu je bila: "Bog te video..."
ANEGDOTE
1. Kada je sa episkopima vozom putovao za Austriju, baš u njihovom vagonu nije bilo grejanja. Po izlasku iz voza sve vladike su se žalile na hladnoću i kako su se smrzle, a patrijarh im je, aludirajući na višak kilograma i njihovo salo, rekao: "A meni nije imalo šta da se smrzne."
2. Daleke 1962. godine, na zahtev nekih episkopa da im se poveća plata, patrijarh Pavle, ondašnji vladika raško-prizrenski, odreagovao je pitanjem: "A zašto kad ne možemo ni ovo što smo imali do sada da potrošimo?"
3. Kad je jedan fotograf poželeo da fotografiše patrijarha Pavla, obratio mu se rečima: "Vaša svetlosti" (umesto Vaša svetosti), na šta mu je patrijarh vrcavo odgovorio: "Kad sam već svetlost, šta će ti blic?"
4. Za vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, kada je došao trenutak večernje službe, patrijarh se uputio prema Sabornoj crkvi. Na putu od Patrijaršije do hrama bili su jedan do drugog parkirani luksuzni automobili. Svog pratioca patrijarh je upitao: "Čiji su ovi skupoceni automobili?" i dobio odgovor da su vlasništvo njihovih episkopa. Patrijarh je na to kazao: "O, Bog ga video, šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?"
5. Na ručku u Patrijaršijskom dvoru jedan do drugoga sedeli su patrijarh Pavle i jedan od vladika. Na stolu je bila i činija sa maslinama. Svi prisutni znali su da se patrijarh drži svog načela da je ljudskom organizmu potrebno do šest maslina, ne više. Vladika koji je sedeo do patrijarha je zahvatio osam, te je šaljivo upitao patrijarha: "Vaša svetosti, ja zahvatih dve više, šta da činim?" Patrijarh mu je odgovorio: "Sad uzmi to što si zahvatio, a sutra uzmi dve manje."
6. Kad su ljudi primetili da patrijarh Pavle ima nove cipele i pitali su ga gde ih je kupio, on se samo nasmejao. Ovaj događaj prati anegdota da su te cipele u stvari nekad bile ženske čizme. Patrijarh ih je našao bačene blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih je, prevrtao, video da su stare, ali očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici prepravio ih je kako bi sebi napravio cipele.
ČINJENICE O PATRIJARHU PAVLU
- Rođen je 11. septembra 1914. kao Gojko Stojčević u selu Kućanci u Slavoniji
- Rano je ostao bez roditelja
- Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu
- Od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz BiH
- Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle
- Te godine je rukopoložen u čin jerođakona, a od 1955. dve godine je bio na postdiplomskim studijama u Atini
- Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957.
- U oktobru te godine ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava
- Na Kosovu je proveo 33 godine
- Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990. izabran je za 44. srpskog patrijarha
- Patrijarh Pavle je posetio brojne crkve u zemlji i inostranstvu, napisao nekoliko knjiga, a dobitnik je i mnogih priznanja
(Kurir.rs/Sanja Đorđević)