EVO ŠTA PIŠE U IZVEŠTAJU AMERIČKOG KONGRESA O SRBIJI: Odnosi sa Rusijom su omča oko vrata, ove dve stvari šire strah i mogu biti VOJNA PRETNJA!
Istraživačka služba američkog Kongresa napravila je izveštaj o Srbiji prema kome američki zvaničnici našu zemlju gledaju kao na strateški ključnu zemlju Balkana i potencijalnog pokretača ekonomskog razvoja u regionu. U dokumentu "Pozadina i odnosi sa SAD" veliki akcenat stavljen je na odnose sa Rusijom, a indirektno se može zaključiti da bi to moglo da stvara probleme u evroatlanskim integracijama Srbije.
Veliki deo izveštaja obuhvata i analizu sa Kosovom i EU a svuda se pominje uticaj zvanične Moskve. U jednom delu izveštaja koji je letos objavljen, navodi se da je Srbija zainteresovana za kupovinu ruskog vazdušnog odbrambenog sistema, kao i moguće otvaranje centra za popravku ruskih helikoptera. I dok bi kupovinom naoružanja, zaključuje se u izveštaju, došlo do podizanja tenzija sa susednim državama i pokretanja trke u naoružanju u regionu, po mišljenju američkih analitičara otvaranje centra za ruske helikoptere bilo bi ravno otvaranju ruske vojne baze na srpskoj teritoriji.
Inače, nije poznato da država Srbija ima nameru da otvori centar u kojem bi se remontovali helikopteri iz Rusije. Želju za tim pre skoro dve godine, izrazio je potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin ali se nakon o tome javno nije razgovaralo. U izveštaju se pominje i Ruski humanitarni centar u Nišu čiji rad izaziva zabrinutost u SAD-u i EU, jer smatraju da Moskva tako suptilno sprovodi obaveštajne i vojne operacije pod okriljem Kremlja, kao i da špijunira SAD. U tom dokumentu se podseća da se Ruski centar nalazi na lokaciji koja je relativno blizu NATO mirovnim snagama na Kosovu.
SAD se oštro protivi zahtevu iz Rusije da se da imunitet zaposlenima u tom centru, uz podsećanje da su američki zvaničnici upozorili Srbiju da ozbiljno razmisli da li će im izaći u susret. U izveštaju se pominje i da su ruski agenti u Srbiji sprovodili obaveštajne operacije i da su bili stacionirani u Beogradu.
Ipak, pominje se i da uprkos bliskim odnosima sa Rusijom, Srbija učestvuje u Partnerstvu za mir i da NATO ima malu kancelariju u Beogradu. Takođe, ističe se i da je Srbija 2015. potpisala sporazum o višem nivou saradnje namenjen zemljama koje nemaju nameru da se priključe NATO-u. U izveštaju se ističe da su srpske snage učestvovale u 13 vojnih vežbi sa članicama Alijanse i sedam sa američkim snagama, ali i sa ruskim i beloruskim.
U delu u kojem se analiziraju odnosi Srbije sa Kosovom podseća se na političke prilike od devedesetih do danas, sukobi, etnička čišćenja, tok pregovora Beograda i Prištine, ali i voz sa natpisom "Kosovo je Srbija", koji je "zaustavljen pre prelaska granice".
U izveštaju se konstatuje da Srbija i dalje isplaćuje 900 miliona evra ili oko milijardu dolara spoljnog duga Kosova Pariskom i Londonskom klubu, te EBRD, koji je nastao između 1970. i 1990, jer, kako piše, Srbija smatra da je njena "bivša" pokrajina i dalje srpska teritorija.
Američki Kongres konstatuje da su se nakon ubistva Olivera Ivanovića dve strane obavezale da će sarađivati kako bi identifikovali i procesuirali počinioce, ali se sve oteže i razvlači. U izveštaju piše i da kosovska vlada nije očekivala da će Aleksandar Vučić priznati nezavisnost Kosova, ali se nadala da će napraviti ustupke, koji bi smanjili tenzije i relaksirali odnose Srbije sa EU. Verovalo se da će Beograd pronaći način da normalizuje odnose sa Prištinom bez eksplicitnog priznanja Kosova, što bi KiM omogućilo da se na primer učlani u UNESKO.
U dokumentu Kongresa navodi se da se tokom leta pojavila ideja o razgraničenju, po kojoj bi kosovske vlasti pristale da ustupe delove na severu Kosova u zamenu za priznanje nezavisnosti ili Preševsku dolinu u kojoj većinom žive Albanci.
Iako su ranije na KiM odbacivali takvu ideju, u izveštaju se konstatuje da je Hašim Tači izašao sa predlogom "korekcije granica". U izveštaju se citira izjava predsednika EK Žan Klod Junkera da su Srbija i Crna Gora dva najranija kandidata za pridruživanje Uniji, te da bi mogle da postanu članice 2025. godine. Međutim, razlike oko rešavanja pitanja Kosova ceo proces bi mogle da uspore.
Napominje se i da je Srbija glavni kandidat za ulazak u EU, uprkos neslaganjima pojedinih zvaničnika sa njenom politikom prema Rusiji. U izveštaju se podseća da Srbija nije uvela sankcije prema Rusiji, što su u EU neki oštro kritikovali.
(Kurir.rs/Blic/Nataša Latković)