VARA VAS PARTNER? PRISLUŠKUJU VAS? ZVAĆETE NJIH! PRIVATNI DETEKTIVI U SRBIJI: Sad smemo da bijemo i pucamo! Ovo je spisak usluga koje nudimo
Detektivski i policijski poslovi samo se na prvi pogled mogu upoređivati, ali su razlike suštinske i veoma značajne. Ista je samo obaveza da se poštuje zakon, kaže Jolić.
Strukovno Opšte udruženje detektiva Srbije deluje pri Privrednoj komori Srbije i krovna je organizacija u ovoj oblasti, a njegov sekretar je Ratko Jolić. Posao detektiva, uprkos predstavama neupućenih, nije obavijen velom tajanstvenosti, naprotiv, zakonski propisi kojima je uređena ova oblast jasno propisuju pravila igre i način kontrole.
- Detektivska delatnost ima dugu istoriju na ovim prostorima - prva detektivska agencija osnovana je Beogradu 1922. godine. U Kraljevini Jugoslaviji detektivska delatnost bila je izuzetno razvijena, a tadašnje agencije nudile su širok dijapazon usluga - kaže za Kurir Jolić.
Kako je danas?
- U savremenoj Srbiji Zakon o detektivskoj delatnosti donet je pre pet godina. Njim su predviđeni kriterijumi za obavljanje detektivskih poslova i propisano je da njih mogu da obavljaju samo licencirani detektivi, što korisniku daje garanciju da je angažovao profesionalca. Da bi neko bio detektiv, potrebno je da je državljanin Srbije, da ima visoko obrazovanje, da je prošao posebnu obuku u MUP Srbije i da je položio stručni ispit. Podrazumeva se i neophodna psihofizička sposobnost i da nije imao problema sa zakonom.
Zakon o detektivskoj delatnosti donet je 2013. godine. Šta je njegova suština?
- Ovaj zakon, pored ostalog, uređuje i način prikupljanja i obrade podataka, zatim poslove kojim se detektiv može baviti, kao i obavezu nadležnih organa da određene podatke moraju ustupiti detektivu u skladu sa zakonom. Novina je i da srpski detektivi mogu da upotrebe fizičku snagu i vatreno oružje da bi zaštitili svoju bezbednost.
Koliko su slični, a koliko se razlikuju poslovi privatnog detektiva i policajca?
- Detektivski i policijski poslovi se samo na prvi pogled mogu upoređivati, ali su razlike suštinske i veoma značajne. Dok policija radi na otkrivanju izvršilaca krivičnih dela, detektivi se mogu angažovati samo kada su posredi privatne tužbe kao što su klevete, uvrede ili neovlašćeno iznošenje podataka koji mogu da štete časti ili ugledu klijenta.
Šta to konkretno znači?
- Uvrede ili klevete koje su javno izrečene nije teško dokumentovati, ali ima slučajeva da su pojedine uvrede ili lažne tvrdnje o licu iznete u užem krugu njegovih poslovnih partnera, zbog čega je klijent izgubio poslove i neosnovano pretrpeo materijalnu štetu. U ovakvim situacijama on angažuje detektiva za prikupljanje podataka i izjava o iznošenju lažnih tvrdnji, a istovremeno i da prikuplja podatke koji dokazuju neistinitost tih lažnih tvrdnji. Na sličan način, detektiv se može angažovati i ako tražite nestalo lice ili lice koje se krije jer je, na primer, vaš dužnik ili vam je prouzrokovao neku štetu...
Druga značajna oblast jeste pitanje korporativne bezbednosti i zaštite uspešnosti poslovanja, gde detektivska delatnost ima značajnu ulogu. Detektive sve više angažuju i radi provere uspešnosti poslovanja drugih pravnih lica i preduzetnika, potencijalnih partnera, i radi zaštite intelektualne i industrijske svojine.
Da li Zakon o detektivskoj delatnosti detektivima dozvoljava prisluškivanje?
- Detektivi u svom radu smeju da primenjuju samo aktivnosti koje su propisane Zakonom o detektivskoj delatnosti. Oni ne mogu da primenjuju specijalne istražne metode koje ni policija i druge bezbednosne službe ne mogu da primenjuju bez naloga suda. Ovakve mere, pod uslovima predviđenim zakonom, mogu da preduzimaju samo ovlašćena službena lica organa bezbednosti, što detektivi svakako nisu.
Kako se postaje detektiv?
- Da bi dobio licencu, nakon završene obuke u MUP Srbije, kandidat polaže stručni ispit pred komisijom ministarstva. Ispit nije nimalo bezazlen i zahteva odlično poznavanje Krivičnog i Krivično-procesnog prava, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i, naravno, Zakona o detektivskoj delatnosti.
Detektiv mora da zna dokle sežu njegova ovlašćenja, koje podatke može da obrađuje, koje mere i radnje može da preduzima, kakvu evidenciju je dužan da vodi. Ispitom se obuhvata i provera znanja kandidata u oblasti kriminalistike - odgovara na pitanja koja se odnose na vršenje uviđaja, obezbeđivanja tragova izvršenja krivičnog dela, na način prikupljanja obaveštenja, potražne metode i slično.
Angažovanjem detektiva, čovek ga na neki način pušta u svoj život. Koliko su realne mogućnosti zloupotrebe?
- Svi podaci prikupljeni tokom obavljanja zadatka čuvaju se kao poslovna tajna i dostupni su isključivo klijentu. Po obavljenom poslu, dokumentacija o slučaju se uništava u dogovoru sa klijentom. Pitanje odgovornosti u radu detektiva dodatno se garantuje visokim novčanim kaznama u slučaju kršenja zakonskih odredbi i prema detektivu i prema pravnom licu, a predviđena je i mogućnost oduzimanja licence. Inače, o kontroli i nadzoru nad detektivima, u skladu sa zakonom, stara se MUP, ali postoji i kodeks detektivske etike i svi detektivi su dužni da ga poštuju.
Znate li za slučajeve kažnjavanja nekorektnih detektiva?
- U procesu kontrole i nadzora koje je sprovodio MUP, izvestan broj pojedinaca i agencija koje se nisu licencirale, a oglašavale su pružanje detektivskih usluga i dovodile klijente u zabludu, kažnjen je.
Opšte udruženje detektiva Srbije je i član međunarodnih organizacija...
- Da, udruženje je postalo i član Međunarodne federacije udruženja detektiva, koja inače ima vrlo stroge kriterijume za prijem. To što smo njen član potvrda je naše profesionalnosti, ali ima još jednu prednost - našim detektivima omogućava i rad za inostrane klijente, jer su česti zahtevi iz stranih zemalja za obavljanje određenih poslova u Srbiji (pitanje nasleđivanja, provera uspešnosti poslovanja firmi i slično).
Kurir.rs/Jelena Ivić/Foto: Shutterstock