Tema ubistva Olivera Ivanovića u Prištini potpuno je skrajnuta, i to nije slučajno. Oliver Ivanović bio je naš kolega, sunarodnik i sugrađanin i mi nikada nećemo odustati od nastojanja da se istina sazna. Neki na Zapadu sa nezadovoljstvom prate nastojanja albanskih ekstremista da sruše pokušaje Beograda da se kompromisom dođe do održivog rešenja za probleme u regionu
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić svedok je raznih važnih susreta i situacija u kojima su se lomila koplja zbog pitanja Kosova i budućnosti Srbije. Međutim, prošle nedelje došao je u fokus zbog toga što se zasmejao u jednoj TV emisiji. U intervjuu nedelje za Kurir Đurić govori o istrazi ubistva Olivera Ivanovića, odnosu Zapada prema Kosovu, razgraničenju između Srba i Albanaca, razmeni teritorija i investiranju u srpske enklave.
Da li ste iznenađeni ćutanjem međunarodne zajednice na incidente tokom Vučićeve posete Kosovu?
- U normalnim okolnostima bilo bi sasvim neobično da međunarodne misije i institucije koje deluju na KiM ćuteći pređu preko nečega što liči na oružanu pobunu. Međutim, Albancima se u prošlosti dosledno gledalo kroz prste, a to je učinjeno i u ovom slučaju. U politici, ipak, postoje razne vrste ćutnje, i znam da neki na Zapadu u tišini sa nezadovoljstvom prate nastojanja albanskih ekstremista da sruše pokušaje Beograda da se kompromisom dođe do održivog rešenja za probleme u regionu.
Aleksandar Vučić je kao jednu od ideja za rešenje pitanja Kosova naveo razgraničenje. Na koji način je zamišljeno da bude izvedeno to razgraničenje?
- U opticaju su mnoge ideje, ali nije izvesno da li će se bilo koja od njih naći na stolu kao zaokruženi predlog o kojem bi na otvoren način mogli da razgovaramo mi i Albanci, ali i svi zainteresovani činioci u međunarodnoj zajednici. Mi svakako nećemo kriti od građana kakvo je naše stanovište ako do nekih ozbiljnijih razgovora dođe i ako neko rešenje bude na vidiku. U ovoj fazi ne bi bilo u interesu naše pregovaračke pozicije da istupamo sa bilo kakvim detaljima.
Jedna od ideja koja se čuje poslednjih dana je i razmena teritorija. Da li je Srbija raspoložena da pregovara o tome? Ukoliko jeste, šta bismo tražili, a šta dali?
- Proteklih godina su sponzori takozvane kosovske nezavisnosti mnogo govorili o potrebi da Beograd prizna realnost na terenu. Međutim, oni su realnost sagledavali na selektivan način. Sada je potrebno, ako se istinski teži ka rešenju, da svi zajedno uvide šta je zaista realnost na KiM i da onda probamo da nađemo kompromis između naših suprotstavljenih percepcija realnosti. Mi nemamo mnogo šta da damo jer u ratu su nam gotovo sve uzeli, a onda su i neki u Beogradu koji su na vlasti bili pre nas započeli nepovratne procese koji su nas doveli do toga da na KiM od naših institucija jedva da imamo prosvetu i zdravstvo. Dakle, suštinsko pitanje je ne šta možemo da damo, već šta od izgubljenog možemo da povratimo i da istovremeno svakom nealbancu na KiM omogućimo bezbedniji i dostojanstveniji život.
Da li je sada ključni trenutak za rešavanje pitanja Kosova? SAD, a sve više i EU, spremni su da podrže svaki dogovor Beograda i Prištine, uključujući i promenu granica.
- Evidentno je da, usled geopolitičkih promena, ali i usled ojačanog kredibiliteta naše države, mnogi više nisu sasvim gluvi na naše argumente. Nema garancije da Srbija iz tog talasanja na međunarodnoj sceni može da izađe kao dobitnik, ali naša obaveza je da pokušamo da ovu novu situaciju iskoristimo. Da li ćemo u tome biti uspešni ne zavisi samo od nas, ali bio bi greh prema potomstvu ako bismo dozvolili sebi da, kao toliko puta u istoriji, propustimo priliku ako nam se prilika ukaže.
Da li ste Srbima sa Kosova izneli neki konkretan predlog u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova? Da li Srbi s Kosova imaju svoje "crvene linije"?
- Srbi sa KiM su, siguran sam, svesniji od ostatka našeg naroda teškoća u kojima se nalaze, ali imaju i mnogo manje iluzija o tome šta je moguće učiniti da bi im se pomoglo. Dobro znaju da niko nema vremeplov koji bi nam omogućio da se vratimo u vreme kada je srpski narod na KiM bio daleko brojniji i snažniji nego danas. Zato su, siguran sam, na pravi način shvatili i doživeli svaku reč koju im je predsednik Vučić uputio u Kosovskoj Mitrovici. Razume se, i u Mitrovici, kao i u Beogradu, možete pronaći ljude koji misle da je milion i dvesta hiljada Albanaca na KiM beznačajna činjenica i da je moguće da oni preko noći negde ispare. Ogromna većina ipak na stvarnost gleda otvorenijim očima.
Kada će dijalog u Briselu biti nastavljen? Šta očekujete od naredne runde?
- Iskreno, u ovom trenutku nemam velika očekivanja. Kada se na našu ispruženu ruku odgovara blokadom puteva i najavama formiranja takozvane kosovske vojske, teško da se možemo nadati nekakvoj saglasnosti o bilo čemu. Dijalog kao proces, međutim, mora ostati živ i naša strana će činiti sve da tako bude.
Da li ste se videli s Hašimom Tačijem posle vašeg hapšenja na Kosovu? Ukoliko jeste, šta ste mu rekli? Šta je on vama rekao? Kako je izgledao taj susret?
- Tačija i druge vođe Albanaca uvek gledam u oči, i kao čovek i kao predstavnik države Srbije. U politici često zbog opšteg dobra morate ostaviti po strani ličnu povređenost ili uvređenost. Ljude sa kojima razgovaramo nismo mi birali, kao što ni oni nisu birali nas. Ni mi ni oni ne živimo u zabludi da naspram sebe imamo prijatelje jer, da smo prijatelji, ne bi ni bilo potrebe da razgovaramo na ovaj način. Nalazimo se u jednom mučnom i dugotrajnom procesu mirenja dva naroda i nastojim da zanemarim sva lična osećanja kako tom inače teškom procesu ne bih pristupao sa predrasudama i sa dodatnim teretom.
Šta će sve obuhvatiti najavljeno investiranje u 10 srpskih opština na KIM? Koliko će iznositi vrednost tih investicija?
- Srbija je dužna da bude solidarna sa svojim građanima na KiM i ako iko misli da Srbi u našoj južnoj pokrajini ne zaslužuju posebnu pažnju i brigu, neka proba da samo nekoliko dana proživi tamo. Naša je želja da srpskom narodu na KiM omogućimo da živi dostojanstveno od svoga rada, a potencijali za to postoje, kao što danas postoje i finansijske mogućnosti da naša podrška bude izdašnija. Želimo da najpre revitalizujemo već postojeće industrijske kapacitete, poput "Petoletke" u Leposaviću, "Lole" u Lešku i "Simpa" u Zubinom Potoku, a onda da izgradimo i nove kapacitete na sirovinskoj bazi koju imamo na terenu. Takođe, cilj nam je da uložimo i velika sredstva u naše institucije na KiM, pre svega u zdravstveni sistem, jer tako manifestujemo prisutnost i snagu naše države.
Najavljena je i kontrola toka tih sredstava. Na koji način to planirate da izvedete?
- To na KiM nije lako izvesti. Tamo ne možete da prosto pošaljete naše inspekcije ili revizore, jer će ih uhapsiti ili ih, kada doznaju o kome je reč, neće ni pustiti preko administrativnih prelaza. Postoje i brojni neformalni i zaobilazni načini kontrole koji su nam raspolaganju, tako da građani mogu biti potpuno spokojni. Niko pare naših poreskih obveznika ne baca u bunar.
Da li ste očekivali da i posle osam meseci nema osumnjičenih za ubistvo Olivera Ivanovića?
- Neću da kažem da sam iznenađen, ali sam svakako razočaran. Odvratan mi je, pre svega, način na koji je ta tema u Prištini potpuno skrajnuta i ne mislim da je reč o slučajnosti. Oliver Ivanović je bio naš kolega, sunarodnik i sugrađanin i mi nikada nećemo odustati od nastojanja da se istina sazna. Na KiM slobodno šetaju počinioci brojnih zločina nad našim sunarodnicima i to, izgleda, malo kome smeta u privremenim institucijama koje kontrolišu Albanci, a čini se da ni mnogima u međunarodnoj zajednici to nije problem.
(Kurir.rs/Katarina Blagović)
K. Blagović/ Foto: Tanjug/Zoran Žestić