Gužve na srpskim autoputevima odvraćaju strance

Više od zakasnelih radova nervira to što na tim deonicama radi po nekoliko radnika koji mrljave posao, kaže profesor saobraćajnog Milan Vujanić

BEOGRAD - Gužve na autoputevima u Srbiji zbog radova odvraćaju strance da putuju kroz našu zemlju, izjavio je profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić.

"Radovi na autoputevima su mogli i ranije da počnu, ali me više od zakasnelih radova nervira to što na tim deonicama radi po nekoliko radnika koji mrljave posao umesto da se zbog turističke sezone posao završava punom parom", istakao je Vujanić.

On je kazao da zbog toga nisu nerealna upozorenja da bi stranci mogli da počnu da nas zaobilaze i koriste puteve Mađarske, Rumunije i Bugarske.
Vujanić je rekao da je sistem naplate putarine u Srbiji prilično dobar, iako smatra da su vinjete bolje rešenje.
Vinjete su nalepnice kojima vozači dokazuju da su platili korišćenje puteva.

Vujanić je podsetio da korisnici autoputa u Srbiji mogu da biraju način plaćanja putarine: gotovinom, kreditnom karticom ili elektronski putem posebnog uređaja u kolima za koji se uplaćuje kredit sa kojeg se skida novac prilikom prolaska kroz rampu bez zadržavanja.

On je istakao da bi samo plaćanje kreditnom karticom umesto gotovinom znatno ubrzalo prolazak kroz naplatne stanice.

Na naplatnoj rampi "Nais" kod Niša prethodnog vikenda se čekalo i više sati za plaćanje putarine zbog kolone koja je bila duga do 20 kilometara, a velike gužve su bile i u Beogradu kod Bubanj Potoka, gde se obavljaju radovi na obnovi jednog dela autoputa.

Direktor sektora za putarinu u "Putevima Srbije" Milenko Caković je ranije rekao da se u Srbiji primenjuje najpravedniji sistem plaćanja putarine - direktnom naplatom po pređenom kilometru.
Caković je kazao da bi naplata putarine putem vinjeta sa trenutnim stepenom izgrađenosti autoputeva u Srbiji dovela u neravnopravan položaj žitelje koji povremeno koriste autoputeve, a kojih nije malo, jer bi plaćali nerealno visoku cenu u odnosu na one što koriste autoput svakodnevno i kojima bi se to isplatilo.

Na primer, u Sloveniji se za korišćenje autoputa u periodu od sedam dana za vinjetu plaća 15 evra, mesec dana 30 evra i godinu dana 95 evra.
Caković je objasnio da se u Evropi putarina naplaćuje na dva načina - direktnom naplatom sa otvorenim ili zatvorenim sistemom kao što je slučaj u Srbiji i putem vinjeta u pojedinim evropskim zemljama, na primer u Bugarskoj i Rumuniji.

Pojedine evropske zemlje koje koriste vinjete direktno naplaćuju putarinu za prelaz preko mostova i prolaz kroz tunele i imaju veoma visoke cene, dok Srbija ne primenjuje takav vid naplate, kažu u "Putevima Srbije.
Otvoreni sistem naplate putarine se primenjuje na deonicama na kojima se saobraćaj u određenom delu odvija u saobraćajnoj traci na kojoj smerovi nisu fizički razdvojeni, pa je moguće okretanje, ulazak ili izlazak na pojedinim delovima autoputa i putarina se naplaćuje za korišćenje cele deonice bez obzira na mesto ulaska ili izlaska, na primer na autoputu Niš - Leskovac.

Takav sistem se koristi i u drugim zemljama, kao što su Španija, Makedonija, Hrvatska i Grčka.
Brojne evropske zemlje su na naplatnim rampama umesto plaćanja putarine uvele sistem vinjeta.
Vinjete se kupuju na benzinskim pumpama ili u posebnim radnjama pored puteva i iza granicnih prelaza, pri cemu se može koristiti ili gotov novac ili kartice. Takođe, mogu se obezbediti i naručivanjem putem mobilnih telefona ili Interneta.

Vinjete se mogu kupiti u pojedinim zemljama i za jedan dan, kao i na godišnjem nivou.
Kazne za vozače bez vinjeta, na primer, u Sloveniji iznosile su od 300 do 800 evra, zbog čeg ih je najbolje kupiti odmah po ulasku u zemlju.