Nekadašnji načelnik Generalštaba general Nebojša Pavković u velikom intervjuu za BalkanInfo govorio je o Slobodanu Miloševiću, Koštunici, Haradinaju, petom oktobru...
Penzionisani general Nebojša Pavković, osuđen je na 22 godine zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu. Kaznu služi u zatvoru u Finskoj.
O IZBORIMA 2000. GODINE
"Posle prvog kruga sve tenzije koje su u to vreme podizane od dela opozicije i međunarodne javnosti imale su veliki uticaj na ponašanje nas u vojsci. Mi smo imali neke obaveštajne informacije i informisali smo Miloševića. Pred drugi krug izbora situacija je postala kritična. Odlučio sam tada da deo jedinica koje su bile u garnizonu u Beogradu izmestimo, tako da mi u Beogradu nismo imali neke jače snage sem Gardijske brigade koja e direktno bila pod komandom Miloševića. Sve ostale jedinice su bile na terenu, uglavnom okrenute ka granici sa Drinom jer smo tada dobijali informacije da se tada na aerodromu u Tuzli pripremaju jedinice koje su bile u uniformama vojske i policije koje bi trebalo da upadnu u Srbiju ako dođe do nereda i da izazovu haos", počeo je priču Pavković.
On je ispričao da je Miloševiću na sastanku 3. i 4. oktobra rekao da su se prema podacima sa terena neki sekretarijati unutrašnjih poslova u nekim gradovima prešli na stranu opozicije.
"U tim gradovima neće moći da se preduzimaju mere ako do nereda dođe - tu mislim na Niš, Šabac, Čačak... Kada smo razgovarali o tome poseban je problem bio da li će se u Beogradu skupiti kritična masa koju vojska odnosno policija neće moći da kontroliše. Tada je Vlajko Stojiljković, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, uvbeđivao Miloševića da će policija preduzeti sve mere da spreči dolazak demonstranata u Beograd. Objašnjavao je da će policija biti u neka tri prstena raspoređena, da će na prilaznim putevima postaviti barikade... Oko Beograda će biti u većem broju. Mi smo predsedniku predočili da će doći do okupljanja i da će on to rešiti sa MUP a nama je dao voljno. Ispostavilo se da smo mi bili u pravu. Narod je 5. oktobra počeo da dolazi u Beograd. I onda su oko podneva počeli da nas zovu iz policije. Zvao me Vlajko, tražio je neki tenk da se postavi blokada kod Lipovačke šume. Zapravo MUP nije odradio svoj posao, kolone građana su krenule i došle nesmetano za Beograd", rekao je Pavković.
Vojska je, kako ističe, u tim trenucima bila u kasarnama.
"Mi smo bili angažovani na obezbeđenju samo vojnih objekata u Beogradu. U ostalim gradovima vojske praktično nije bilo na ulicama. Mi smo Miloševiću rekli da je vojska sposobna ispremna da izvrši širu blokadu bilo kog grada. Da je vojska dobila zadatak da zaustavi te kolone mi bismo to uradili. Ali od vojske to niko nije tražio. Kada je nastao haos na ulicama kada su upali u neke institucije od saveznog značaja onda je deo našeg rukovodstva nastala panika. Posebno iz MUP. Ja sam imao nekoliko poziva od generala Đorđevića. Zvao me oko 14 časova i rekao mi - "Daj vidi molim te, Legija mi se sukobio sa demonstrantima oko televizije. Imam na desetine mrtvih, krv je do kolena"... Ja sam kao trebao da intervenišem. Mi smo obezbedili naše objekte u Glavnoj pošti u Beogradu. Tamo sam na vreme postavio gruput specijalaca iz 72. brigade. Ja sam ih odmah pozvao i oni su mi rekli da ta informacija o Legiji nije tačna nego da je Legija došao, da su Crvene beretke skinule opremu i da se grle sa narodom... Eto to je bila jedna od provokacija", ispričao je Pavković.
Napomenuo je da nikad nije razmatrana upotreba vojske u takvim situacijama.
"Vojska nije namenjena za borbu protiv demonstranata, vojska nije namenjena da zaštiti bilo koji politički poredak ili neku političku ličnost."
RAZGOVORI SA MILOŠEVIĆEM TIH DANA
"Ja sam to vreme proveo u Generalštabu. Tu su uglavnom bili svi generali. Kada je počela da gori Skupština i kada su bagerom počeli da ruše RTS, Milošević me je zvao i rekao da nešto treba da se preduzme kako bi se zaštitile savezne institucije. Nije on ništa naredio ali je rekao da bi vojska trebalo da nešto preduzme. On je bio uporan. Ja sam mu se javio posle analize svih informacija i rekao mu da bi upotreba vojske u takvoj sad situaciji bila katastrofalna za ukupnu situaciju u zemlji. Pojava tenkova na ulicama bi izazvala opšti haos. Rekao sam im da je za zaštitu Skupštine i RTS već kasno. Mislim da je bio ljut kada sam mu to rekao", rekao je Pavković i dodao:
"Njemu sam rekao - Imate Gardijsku brigadu, koja je najveća i najsnažnija jedinica. Ona je bila tu, pod njegovom komandom. Njegov ađutant je bio komandant Gardijske brigade. I to mi je gvovorilo da Milošević nema nameru da upotrebi vojsku da bi rešio situaciju. Milošević je bio pametan i odgovoran čovek. Dok sam ja bio načelnik on se nije mešao u rad vojske."
General Pavković je rekao da Milošević nikad nije tražio da ga obezbeđuje vojska. Njega su obezbeđivale specijalne jedinice MUP Srbije. Njegov šef obezbeđenja je bio Senta Milenković.
"General Tomić me je pozvao 6. oktobra popodne i rekao mi da su ga kontaktirali iz DOS i da Koštunica traži da se sretne sa Miloševićem u Palati federacije i da mu ja to prenesem. Nazvao sam Miloševića i to mu rekao. On je bio ljut i neraspoložen.
- Ma kakvi, to Nebojša ne dolazi u obzir", rekao mi je Milošević i prekinuo vezu.
Zove me posle Tomić i kaže da Koštunica pristaje da se vidi sa Miloševićem i na nekom drugom mestu. Čak i ako on treba da dođe kod Miloševića. On je opet odbio. Ja javim Tomiću i kažem da ne insistira više jer predsednik neće. Kad posle jedno sat vremena zvoni specijal - Milošević me traži.
- Slušaj Nebojša, nek ipak on dođe. Dovedi ga u vilu Mir ali da i ti budeš prisutan tokom razgovora, reče mi Milošević.
Koštunica je seo u moje ovzilo i otišli smo kod Miloševića. Stražari nas uputili da idemo u Lovačku kuću jer je tamo bio Milošević. Ušli smo tamo. Bile neke kožne fotelje od bele kože. Milošević nas ponudio pićem i podbočio se i gleda u Koštunicu. A ja sam znao za taj Miloševićev običaj. Koštunici je malo bilo neprijatno. A ja sam znao - kad vi tražite neki razgovor sa Miloševićem pa dođete kod njega on kaže - Izvoli... I čeka da vidi šta ste hteli", ispričao je Milošević.
Prema njegovim rečima Koštunica i Milošević su izmenili par rečenica posle kojih je on izašao.
"Ne znam šta su razgovarali, Milošević je ispratio Koštunicu i pozvao me da dođemo da se dogovorimo nešto.
- Ali predsedniče dogovor je da ja otpratim Koštunicu kako sam ga i doveo.
I tako sam ja odveo Koštunicu.
Koštunica me pozvao na kafu. Seli smo, on me pitao kako je u vojsci... I onda sam mu ja rekao da što se mene tiče moj status ne zavisi od mene. On je rekao da neće ništa da priča o mom statusu. Odem kod Miloševića a on se već spremao da da izjavu i pita me da li sam znao da su rezultati izašli u Službenom listu.
- Nisam znao.
- To mi rekao Koštunica. Spao mi je teret sad sa vrata, ja ću sad da uživam sa porodicom, sa unukom, rekao mi je Milošević.
I posle je dao onu izjavu iz vile Mir.
O MILANU MILUTINOVIĆU
Bio sam još u rezidenciji i zvao me Milutinović, rekao mi da se čuo sa šefom i da ja treba da dođem kod njega sa svim generalima. Nisam znao na kog šefa misli... Da li na Koštunicu ili Miloševića. Ali u ovom slučaju je mislio na Miloševića. Navodno ja da dođem jer Milošević hoće da vidimo šta dalje. To mi odmah bilo sumnjivo, da je nešto hteo Milošević on bi me zvao. Znao sam da smo svi mi generali pod opservacijom nove vlasti. To se nije znalo ko koga špijunira. I onda mi je prošlo kroz glavu da neko hoće da nas namami da dođemo tamo i da onda upadne sa specijalcima i da nas pohapsi jer mi kao navodno spremamo vojni udar. Nisam nikoga od mojih generala ni zvao da se konsultujem oko toga nego sam sačekao da me opet pozove. Kad me je pitao da li dolazimo ja sam rekao:
- Ne. Većina mojih generala se ne slaže da dođemo. Nezgodno je.
O LEGIJI
Pavković je rekao da je njegov odnos sa Legijom bio dobar.
"Znamo se iz 1998. godine. Mnoge ljude poznajem iz te njegove jedinice, bili su to hrabri ljudi, mogli su da izvrše svaki zadatak. Znam Legiju, ne želim da govorim o onome što je bilo posle ali ne bi trebalo tu jedinicu toliko satanizovati. Obaveštajni izvori su potvrdili da Crvene beretke po nečijem naređenju stalno prate aktivnosti vojske. Generalštab, mene... O tome sam rekao Koštunici i rekao sam mu da ćemo mi preduzeti mere da se zaštitimo. On se složio. Ja sam naredio da se izvrši blokiranje Crvenih beretki koji su se nalazili u sadašnjoj zgradi BIA na Banjici. Oni su bili oko cele te zgrade raspoređeni. Onda je general Delić došao tokom noći sa svojim ljudima i blokirao ih. Nisu odatle izašli 5-6 dana. Onda me zvao Rade Marković i rekao mi da sklonim tenkove ali ja ih nisam sklonio sve dok Koštunica nije dao zeleno svetlo. Postavljao mi tad Koštunica neka pitanja koja su me začudila. Pitao me kako možemo da raspustimo Crvene beretke...", ispričao je Pavković.
SUKOB SA KOŠTUNICOM
Kako ističe ništa Koštunica od njega lično nije tražio nego sve je išlo preko njegovih saradnika.
"Zvali su me jednom da dođem kod Koštunice u 2 ujutru. Ja mislio ko zna šta se desilo. Koštunica je bio vidno umoran. Bili su prisutni Ljiljana Nedeljković, Aca Tomić, Gradimir Nalić i Rade Bulatović. Priča je bila ovakva - Da vojska treba hitno da izvrši napad na jedan objekat u kome se nalaze prostorije Biroa za informisanost Vlade Srbije. Oni meni kažu kako se odatle prisluškuje predsednik države. Meni sve to bilo sumnjivo. Oni ne znaju ni sprat, ni koej su prosotorije ni šta se tamo nalazi. Ja pozovem one moje stručnjake iz specijalnih jedinica. Poslali su ljude da izvide... Niko nije znao šta sve može da bude. Mi procenimo da vojska ne treba da se meša. Koštunica ćuti a govore Nalić i Bulatović. Negde pred svitanje dolazi Nalić da pita šta smo odlučili.
- Odlučili smo da ne radimo ništa.
- Ne može tako generale, poče Nalić, vi ćete sutra da stojite mirno pred vrhovnim komandantom.
- Ja ću stajati mirno ali ovaj posao da radimo bez ikakvih dokaza nećemo.
O KARLI DEL PONTE
"Dolazila je ona ali nisam ja tražio te razgovore. Đinđić me jezvao kada je ona došla. Rekao mi da ponesem knjigu koju sam ja napisao. Kada sam došao tamo ona je tu knjigu već imala i pitala me za dokumenta da li može da dobije, rekao sam da može ali kopije. Pitala me oko Mladića i zašto ga vojska čuva, a ja sam joj rekao da mi ništa ne znamo i da ga vojska ne čuva. To je bio prvi susret."
O HAPŠENJU MILOŠEVIĆA
Pavković je ispričao da ga je o hapšenju obavestio Dušan Mihajlović.
"On me zvao i rekao mi da hapse Miloševića i da vojska ne sme da se meša. Milošević je dogovorio sa njima, pošto su hteli odmah da smene Sentinu jedinicu a da dođu novi, da to ne ide odjednom nego sukcesivno. Međutim tog dana kada su došli na kapiju u Užičkoj tražili su od pripadnika Garde da otvore kapiju da ta policijska jedinica ode da smeni Sentine ljude. Iz Garde su zvali vilu Mir i rečeno je da nikoga ne puštaju a da će komandant te jedinice doći da se raspravi. Taj je došao jedan policajac i došao je novi policajac. Onda su se svađali, potezali oružje jer ovaj nije hteo da napusti Miloševića a ovaj hteo novi da uđe. Zvao je opet Mihajlović i počeo da preti vojsci kao pokrenuće brigadu sa Zvezdare.
- E nemoj da pretiš da ne bih naredio artiljeriji da te poklope tamo da niko ne izađe, rekao sam mu tada.
E onda je počela hajka na mene da ja sprečavam policiju da uhapse Miloševića. Ja zovem Koštunicu ali mi on deluje kao da ne zna da je hapšenje. Ja mu kažem da mogu da uklonim gardiste po njegovom naređenju.
Kaže - Videćemo...
Kad je situacija bila dramatična, kad se Milošević pojavio mene je zvao Koštunica da povučem stražu sa kompleksa u Užičkoj da neko ne bi nastradao. Kada je sklonjena Garda onda je bilo ono preskakanje kapije...
O IZRUČENJU MILOŠEVIĆA HAGU
Kada je Milošević trebalo da bude isporučen Pavkovića je pozvao Koštunica i pitao šta se dešava.
"Ja mu kažem da sam dobio informaciju da stoje helikopteri, da Miloševića pripremaju.
- Da li to možemo da sprečimo?, pitao me je Koštunica.
- Možemo, samo napredite. Možemo da oborimo helikopter, ili da ga prisilimo da sleti.
- Dobro, javiću se ja.
I nije se javio.
Poleću helikopteri i zove me general Dašić. On stanuje u jednom od solitera a kaže evo jedan helikopter uzleće i odlazi. Koštunica mi se nije javio a ja ne mogu sam da podignem avione. I opet hajka na mene. Koštunica nije bio za izručenje ali je mislim znao da će se to desiti.
O ŠEŠELJU
Dugo vremena smo bili na istom spratu u Hagu, bili u vrlo korektnim odnosima. Družili se, ja sam mu stalno kuvao jer je voleo da jede. Pržio sam mu krompir, kobasice, pasulj... Kada mu je poseta dolazila ja sam mu mesio hleb. Ja sam ga nagovorio da se bavi sportom, da igra fudbal, da igra odbojku.
O HARADINAJU
Kada sam ušao Haradinaj se naklonio. To su uradili i svi ostali Albanci. Respektovali su me. Igrali smo čak i fudbal... Ovaj Idriz, on je bio od posebnog poverenja Haradinaja. Njegov tajni naziv je bio Toger. Njegova jedinica je bila obučena u crna odela i izvršavali su posebne zadatke po naredbi Haradinaja. Kad je odlazio došao je da se pozdravi. Albanci su se hranili tamo odlično, imali su para. Jeli su bifteke goveće... Oni mu dok trepneš 10 miliona za njegovu odbranu.
Kurir.rs/Balkan Info/Priredila Ekipa Kurira/Foto: Youtube, Foto: Profimedia, Foto: Dragana Udovičić, Foto: EPA
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: