"Ja vam dođem nešto kao dalmatinski Šveđanin", kaže Ilko Ćorković, 51-godišnji gradonačelnik Borgholma.
Taj predratni banjalučki mašinski tehničar kao izbeglica bez igde ičega došao je u švedski gradić Borgholm gde je nedavno obezbedio i drugi mandat.
Životni put mu nije bio nimalo lak.
"Kada je rat počeo, tek sam se bio oženio, a ćerka Dajana je imala manje od godinu dana. Rodila se 6. juna, kada Švedska inače slavi svoj Dan državnosti. Znam joj zato često pola u šali, pola u zbilji reći da joj je ova zemlja bila suđena. Svoju kuću morali smo da napustimo 1992. godine. S nekoliko kesa stigli smo u konvoju prvo u Istad, a onda prebačeni na Oland i Borgholm. Ali ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim da ću jednoga dana postati gradonačelnik", kaže Ilko.
Krenuo je da uči švedski jezik, a u njemu se probudila ambicija za školovanjem.
"Iako sam bio odličan đak i u osnovnoj i u srednjoj školi, moji snovi o fakultetu ugašeni su gubitkom oca kada sam imao 17 godina. Ostala je sama mama s nas tri sina i jednostavno nismo imali uslove, novac... Zato kada sam shvatio da mi se opet ukazala prilika, nisam oklevao. Najpre sam odradio još jedan tečaj švedskog i engleskog jezika, onda drugi put u životu upisao srednju školu, ovoga puta gimnaziju, jer sam shvatio da ću ovdašnji jezik najbolje savladati učeći više predmeta.
Fakultet sam upisao 1997. godine, ali da bi ga priuštio, istovremeno sam radio
puno manjih poslova. Nije me bilo stid čistiti stepeništa, kampove, radim kao perač posuđa u hotelima... Diplomirao sam u roku 2000. godine, a potom upisao i magistarske studije, koji završavam dve godine posle", kaže Ilko, kojem su se u Švedskoj rodile tri ćerke - Matea i blizanke Ivona i Rafaela.
Posao nije dugo čekao, samo nekoliko meseci nakon prve diplome. Počeo je da radi u Poreskoj upravi.
U politiku je ušao 2002. i iste godine prvi put se našao i na listi Švedske socijaldemokratske stranke za lokalni parlament i na kraju i ušao u njega. Isto se ponovilo i na izborima 2006., da bi 2010. postao predsednik ogranka socijaldemokrata i nosio njihovu listu.
"I stranci i biračima puno znači to moje poreklo, to moje detinjstvo, taj poriv za društvenim angažmanom i pomoći onima kojima je potrebna od prvih mojih dana ovde, a pre svega kroz fudbal", kaže Ćorković.
Kao bivši izbeglica sada se brine o Sirijcima koje je zadesila ista sudbina.
"Vrhunac tog talasa bio je 2015. i 2016. godine. Kao gradonačelnik dospeo sam u isti onaj kamp i iste one sobe u kojima sam ja bio smeštan početkom 90-ih. Sretao sam i iste one švedske volontere koji su se brinuli o nama. Moja opština učinila je fantastičan posao za te ljude. U jednom trenutku bilo ih je 1.700 na nas 11.000 stanovnika. Dali smo im smeštaj, omogućili školovanje, punu integraciju, tako da ih je 350 na kraju i odabralo Borgholm za svoju stalnu adresu.
Meni je u integraciji fudbal bio odskočna daska, pa sam zato i za ljude iz Sirije otvorio sportsku dvoranu, gde smo igrali turnire i međusobno se upoznavali. Fudbalski jezik razume ceo svet", ističe ponosni gradonačelnik.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
Foto: Facebook