Visina penzije zavisi od uplaćenih doprinosa, ali i od toga koliko se dugo penzija prima. Ako neko želi da se prevremeno penzioniše, on će penziju primati duže i samim tim je logično da prima umanjeni iznos u odnosu na radnika koji je uplatio isti iznos doprinosa i koji se redovno penzioniše
BEOGRAD - Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov smatra da je dobro što država nije ustuknula pred zahtevima sindikata da se ukinu penali za prevremeno penzionisanje, jer bi se to negativno odrazilo kako na održivost penzijskog sistema, tako i na javne finansije u celini.
"Visina penzije zavisi od uplaćenih doprinosa, ali i od toga koliko se dugo penzija prima. Ako neko želi da se prevremeno penzioniše, on će penziju primati duže i samim tim je logično da prima umanjeni iznos u odnosu na radnika koji je uplatio isti iznos doprinosa i koji se redovno penzioniše u 65. godini za muškarce i 62. godini za žene", kaže Altiparmakov.
Ovaj princip, kako napominje, važi u svim evropskim državama, a važio je i u bivšoj Jugoslaviji sve dok osamdesetih godina, pod pritiskom sindikalnog populizma, nije bio ukinut.
"To se jako negativno odrazilo na održivost ne samo penzijskog sistema već i javnih finansija u celini, produbljujući ekonomsku krizu krajem osamdesetih godina. Dobro je što istu grešku nismo ponovili ove godine", ocenjuje Altiparmakov u intervjuu za novi broj Magazina Biznis.
Što se tiče namere države da, nakon ukidanja Zakona o privremenom umanjenju penzija, povišice dobiju samo oni penzioneri čija su primanja niža od 30.000 dinara, mišljenja je da indeksacija penzija mora da se primenjuje na sve penzije, a ne samo na pojedine, i dodaje da taj princip važi u praktično svim evropskim zemljama.
"U budžetu postoji određen iznos sredstava opredeljen za penzije, a naši zakoni propisuju da je to 11 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ako taj iznos sredstava, umesto da podelite svim penzionerima i svima povećate penzije za inflaciju od 2,5 odsto, vi povećate samo ispod-prosečne penzije za pet odsto, to je de facto oporezivanje penzionera sa iznad-prosečnim penzijama", kaže Altiparmakov.
Upozorava da je u Italiji pre desetak godina pokušaj da se indeksiraju samo niže penzije proglašen neustavnim.
Kaže da je društvena i politička želja za većim stepenom solidarnosti u okviru javnog penzijskog sistema - legitimna i da Fiskalni savet samo insistira na tome da se društvena i politička opredeljenja implementiraju na sistemski način koji neće biti pravno sporan i koji će očuvati društveno poverenje u javni penzijski sistem u Srbiji.
"Slične inicijative za povećanjem solidarnosti su u drugim evropskim državama sistemski implementirane kroz porez na dohodak građana, tako da sve zapadnoevropske zemlje i sve veći broj istočnoevropskih zemalja, poput Poljske i Rumunije, oporezuju iznad-prosečne penzije i na taj način ostvaruju veći stepen socijalne solidarnosti sa penzionerima koji imaju ispod-prosečna primanja", naveo je Altiparmakov.
Ocenjuje takođe da bi u okviru unapređenja penzijskog sistema bilo moguće i potrebno rešiti pitanje oporezivanja štednje u privatnim penzijskim fondovima.
"Za razliku od štednje u bankama koja se redovno oporezuje, štednja u privatnim penzijskim fondovima se umanjeno oporezuje, ili se uopšte ne oporezuje, što predstavlja nepravičnu poresku privilegiju koju bi trebalo razrešiti u bližoj budućnosti, tim pre što će sve veći broj osiguranika ostvarivati prihode iz privatnih penzijskih fondova u narednim godinama", zaključio je Altiparmakov.
(Kurir.rs/Tanjug/Magazin Biznis/Foto: Fonet/Nenad Đorđević)