Džej Ramadanovski odrastao je u samom srcu Beograda, u kome je pozvršio osnovnu školu, obožavao učiteljicu, pevao na priredbama, šibicario, krao, pa nakon popravnog doma započeo muzičku karijeru koja i danas traje.
Komšiluk ga opisuje kao večitog boemu i veseljaka, a otkrili su i da je jedno vreme radio u obližnjoj fabrici.
Džej je pravi Dorćolac, znam ga od malih nogu. To staro društvo se okupljlo u jednoj kafani koja je davno zatvorena. Njega su svi poznavali, uvek se pojavljivao i svirao tarabuku. Nikada nije bio stipsa, voleo je da daje i da časti ljude, kad ima, delio je svima. Ovde je išao u osnovnu školu, jedno vreme je bio u popravnom domu, a kada je izašao, zaposlio se u fabrici. Sedam dana je radio i dao otkaz. Tada nam je govorio: Ja uđem garav, a izađem sav crven od farbe", otkrio je Džejov komšija.
"Džej je išao kod nas u školu, učiteljica mu je bila Danica pekić. Ona ga je na ulici našla uplakanog i dovela ga da uči školu. Govorio je da mu je ona kao majka i da nije bilo nje, nikada ne bi izašao na pravi put. Kupila mu je knjige, odeću i brinula se o njemu. Bio je na jednoj proslavi škole, pa je o Danici kroz suze pričao. Mnogo ju je voleo", ispričao je direktor škole "Braća Baruh" Dragomir Ivanović.
"Džej je uvek raspoložen, galantan i ljubazan. Voli da sedne, popije kafu i kieslu vodu, nekada uz to i rakijicu. Niko ovde o njemu neće reći nijednu ružnu reč, svi ga volimo", rekao je čovek koji radi u obližnjoj piceriji.
Komšinice iz ulaza gde Džej živi kažu da je pravi boem, veseljak i pravi komšija. Viđaju ga kako sa unukom i ćerkom ponekad prošeta, ali zeta Adila još ne viđaju u kraju.
Kurir.rs/Foto Kurir