Lider Pjongjanga Kim Džong-un ugostio je predsednika iz Seula Mun Dže-ina u istorijskoj poseti, a posle susreta dveju Koreja, mediji su ponovo počeli da pišu o ujedinjenju.
Južna i Severna Koreja posle 70 godina neprijateljstva nikada bliže nisu bile uspostavljanju mira na poluostrvu.
Posle samita u aprilu i istorijskog rukovanja na granici dveju Koreja, predsednici Kim Džong-un i Mun Džae-in održali su trodnevni samit u Pjongjangu, gde su postigli niz sporazuma, uključujući obećanje Kima da će trajno zatvoriti glavni nuklearni kompleks Severa ako SAD preduzmu odgovarajuće mere, kao i da će prihvatiti međunarodne inspektore koji će nadzirati zatvaranje ključne lokacije za raketna testiranja.
Nakon samita dveju Koreja u aprilu, mediji su ponovo počeli da pišu o ujedinjenju, kada je postalo jasno da zemlje idu ka istorijskom pomirenju.
Analitičari su procenili da bi ujedinjenje severa i juga moglo da košta oko tri biliona dolara u najboljem slučaju, a proces bi trajao nekoliko decenija.
Konačna cena u velikoj meri zavisila bi od toga šta je katalizator za ponovno ujedinjenje.
Južna Koreja ima 50 miliona stanovnika, gotovo dvostruko više nego nešto veća Severna Koreja. Ekonomska razlika između dve zemlje je ogromna, pa tako BDP Severne Koreje ne iznosi ni stoti deo BDP 12. ekonomije na svetu.
Južna Koreja ima 93.000 kilometara asfaltiranih puteva, a Severna Koreja svega 724. Bruto društveni proizvod Južne Koreje iznosi oko 33.000 evra po stanovniku, a u Severnoj Koreji oko 1.600 evra. Dečaci u uzrastu od pet godina u Južnoj Koreji visoki su u proseku 113 centimetara, devet centimetara viši nego njihovi severnokorejski vršnjaci. Južnokorejci u proseku žive 83 godine, 12 godina duže nego severni susedi.
Severna Koreja ima stratešku prednost za privlačenje stranog kapitala - svoj položaj. To što stoji između velikih ekonomija dveju zemalja, Južne Koreje i Kine, čini sever poželjnim mestom za nove puteve i pruge koje bi olakšale trgovinu, pa čak i privatne investicije u nekretnine, kada bi se zemlja otvorila za strane investitore.
Još jedna prednost Severne Koreje su mladi ljudi. Prosečna starost ljudi na Severu je 34 godine, naspram 42 u Južnoj Koreji. Za ekonomiju juga priliv mladih radnika koji žele da transformišu svoj život bio bi velika prednost. Ovi potencijalni radnici su brutalnom politikom odsečeni iz modernog društva, što znači da bi im trebalo obrazovanje i obuka kako bi funkcionisali u naprednoj ekonomiji.
UJEDINJENA KOREJA IMALA BI NAJVEĆU VOJSKU NA SVETU
Veruje se da Severna Koreja ima vojsku od 1,1 milion vojnika, sa 7,7 miliona rezerve. Pjongjang navodno poseduje više od 1.300 aviona, 300 helikoptera, 250 amfibijskih plovila, 430 borbenih brodova, 4.300 tenkova, 2.500 oklopnih vozila, 70 podmornica i 5.500 bacača raketa.
Severna Koreja ima 10 nuklearnih bombi, rakete kratkog i interkontinentalnog dometa i od 2.500 do 5.000 tona zaliha hemijskog oružja.
Sa druge strane, Južna Koreja ima vojsku od 625.000 aktivnih vojnika, ali i preko 13 miliona ljudi u rezervi. Pored toga, jug ima značajno manje vojne opreme za razliku od severa.
Kombinacija mlade radne snage i rudnih bogatstava na severu i kapitala, stručnosti i infrastrukture na jugu pogodovala bi stvaranju moćne nacije. Još je studija iz 2009. godine prognozirala da bi ujedinjena Koreja posle 30-40 godina prestigla sve članice G7, izuzev Sjedinjenih Država.
Zajednička vojska bi, čak i u slučaju denuklearizacije severa, bila najjača u svetu: zajedno bi dve zemlje sa 1,8 miliona vojnika i četiri puta više rezervista, oko 6.000 tenkova, 32.000 artiljerijskih jedinica, 95 podmornica i više od 1.100 borbenih aviona.
Kurir.rs
Foto: Reuters, EPA, AP