Na sat vožnje od glavnog grada Brazila, Brazilije, nalazi se jedno od najduhovnijih gradova te zemlje "Dolina izlazećeg sunca" ili "Dolina svitanja"(Vale do Amancher).
Na prvi pogled, ova dolina izgleda kao minijaturni tematski park u kojem posetioci mogu da vide najveća svetska čuda bez odlaska na skupocena putovanja.
Izgrađen u Planaltini, satelitskom području u okolini Brazilije, jezerski kompleks sadrži piramidu, hram poput svemirskog broda, šestougaoni molitveni centar i nekoliko skulptura u obliku elipse.
Precizno dizajniran, kompleks odslikava složene, sveobuhvatne doktrine i ubeđenja religije - izvučene iz različitosti religija i civilizacija, uključujući hrišćanstvo, hinduizam, judaizam, Inke i drevni Egipat.
Prema pristalicama Doline izlazećeg sunca, vanzemaljska bića su sletela na Zemlju pre 32.000 godina da bi pomogli ljudkosj civilizaciji da napreduje. Bića su se tada vratila na Zemlju kroz uzastopne inkarnacije različitih kultura i era.
Članovi doline, poznati kao mediji, veruju da su najnovija inkarnacija bića, Jaguari.- Jaguari.
Dolinu izlazećeg sunca je 1959. godine osnovala Neiva Čavez Zelaja, poznata kao “teta Neiva”. Udovica sa četvoro dece je prvo radila kao vozač kamiona u Braziliji, a potom je bila u pokretu koji se zalagao da Rio de Žaneiro postane glavni grad Brazila. Tada je počela da doživljava “spiritističke epizode” za koje je kasnije verovala da su zapravo posete duhova iz vanzemaljskog sveta.
Dva medijuma obično rade u paru tokom rituala. Apara, ili prijemni medijum, ima zadatak da fizički inkorpopira duh, dok indoktrinatorski medijum preuzima zadatak da poduči duh i pomogne mu da odbaci duhovni svet. Sledbenici veruju da rituali takođe pomažu medijumima da iskupe karmičke dugove iz svojih prošlih života.
Sa 800 hiljada sledbenika i 600 povezanih hramova u svetu, Dolina izlazećeg sunca je jedna od najbrže rastućih verskih zajednica u Brazilu, kaže Keli Hejs, vanredni profesor religijskih studija na Univerzitetu u Indijanopolisu.
Ipak, većinsko društvo i verske zajednice u Brazilu često izbegavaju Dolinu, kategorizujući je kao kult. Napetost je posebno velika između članova Doline i evangelista koji su sagradili crkve u blizini zajednice, usmeravajući članove na konverziju. “Evangelisti smatraju da da su sledbenici Doline pod uticajem đavola”, objašnjava Hejs.
Osnovana 1950-ih, religija je bila popularna među siromašnim farmerima i migrantima koji su došli da pomognu izgradnju Brazilije.
"Brazilija je u to vreme značila da Brazil ulazi u savremeni svet i postaje moderna nacija", kaže Hejs. Ali hiperorganizovani betonski grad se ispostavilo kao neprijateljska distopija, koja je pretrpela pretrpanost i kriminal.
Kurir.rs/ National geographic
Foto: Printscreen/ Youtube