Izbegli pred Turcima posle pobune, našli su nove domove u Austrougarskoj. Do danas su sačuvali svoj jezik i običaje
Okreneš se na jednu stranu i vidiš da se strane šora, kao na dečjem crtežu, tamo negde spajaju u jednoj tački. Posle, okreneš se na drugu i vidiš isto to...
Ivanovo je na ravnom, a njegove ulice su prave. Crtao ih je mastilom i lenjirom neki pedantni austrougarski činovnik sa crnim navlakama preko rukava košulje. Jednostavno: carska i kraljevska vlada u Beču odlučila je da dunavsku močvaru nizvodno od ušća Tamiša pretvori u plodnu zemlju, pa je naredila da se kod Pančeva osnuje novo selo.
Bugari u Ivanovu su katolici, pišu latinicom i direktni su potomci žitelja sa severa i severozapada Bugarske koji su u 17. veku posle jedne neuspele pobune morali da napuste svoje kuće i prebegnu u Banat, objašnjava nam Marko Čokan, koordinator mesne zajednice.
Banatski Bugari u Srbiji žive još u Skorenovcu, Crepaji, Vladimirovcu, Jaši Tomiću i Belom Blatu, a među sobom nazivaju se još i Palćenima. Otuda im je jezik palćenski...
- Kroz vekove nastojali su da očuvaju svoj identitet, pa su brakove sklapali samo unutar palćenske zajednice, vodeći računa da par nije u srodstvu tri generacije unazad. Ali, vreme čini svoje... - kaže Marko Čokan. Njegov otac je Bugarin, a majka Slovakinja. Supruga mu je Srpkinja.
- Nemamo perspektivu ni htenje da opstanemo - zaključuje rezignirano.
Bugarska Palćene smatra svojom nacionalnom manjinom i daje im svoje pasoše kad zatraže.
Banatski Bugari, kao pripadnici bugarske manjine u Srbiji, isto kao i Bugari u Bosilegradu, imaju pravo na osnovno obrazovanje na svom jeziku. Iz Bugarske su im tako stigli udžbenici za učenje bugarskog - na bugarskom.
- Mi smo Palćeni i tražimo knjige na palćenskom, ali nam ih ne daju - kaže Marko Čokan, podvlačeći da je i jezik Banatskih Bugara priznat u matici.
Razlike između dva jezika nisu baš male, koliko smo uspeli da shvatimo, otprilike kao između srpskog i slovenačkog. I, naravno, razlika je u pismu: Bugari koriste ćirilicu, Banatski Bugari, rekosmo, latinicu.
Insistiranjem na zvaničnom bugarskom, pod izgovorom da se štite njihova manjinska prava, oni se pretvaraju u „prave“ Bugare i kao Palćeni nestaju.
- Jezik se čuva samo još u govoru, u porodicama, ali ni tu u svim, i čuvaju se običaju, pogotovo svadbarski. A ostalo... Čekamo da se utopimo u okolinu - zabrinuto vrti glavom.
I mladi iz Ivanova, poput vrđnjka iz Bosilegrada, koriste pogodnosti za studije koje nudi Bugarska.
Ali, gde god da steknu diplomu, bugarski pasoš otvara im vrata tržišta rada u EU. A ko tamo ode, teško da će se vratiti kući bilo da je Bugarin ili Srbin...
(Kurir.rs/Momčilo Petrović /Foto: Ana Paunković)