Prema Sudskom poslovniku, neprikladno odevenima smatraju se osobe u šortsevima, kratkim pantalonama, papučama, majicama bez rukava ili na bretele
BEOGRAD - Starija žena pokušala je da prođe kroz skener-vrata jednog beogradskog suda, ali ju je obezbeđenje zaustavilo: "Ne možete u papučama!".
Uzalud je žena pokušavala da objasni da ne može ništa drugo da obuje, da ima čukljeve, kurje oči i da su joj stopala otečena, pa jedva obuva i papuče, pišu Novosti.
Pored nje je prošla mlada žena, sudija, klimnula obezbeđenju i produžila ka liftu u kratkoj suknji i čipkanim čarapama. Nju niko nije zaustavio, jer je imala cipele sa zatvorenim prstima.
Pravila oblačenja poprilično su ovog leta namučila građane koji su imali neka posla u državnim institucijama, ali i advokate kojima se dešavalo da sudska straža neće da ih pusti u pojedine sudove jer su procenili da nisu adekvatno obučeni.
Prema Sudskom poslovniku, neprikladno odevenima smatraju se osobe u šortsevima, kratkim pantalonama, papučama, majicama bez rukava ili na bretele. Sudska straža nekada ova pravila preširoko tumači, što izaziva gnev advokatske zajednice. Branilac Nevena First objašnjava da pravo na slobodan odabir garderobe spada u kategoriju širih osnovnih ljudskih prava.
Kada je u pitanju javni sektor, odnosno institucije od javnog značaja, njihova ovlašćenja u vezi sa eventualnim dres-kodom građana trpe ograničenja - kaže First za Večernje novosti.
- Može se ustanoviti minimalna zabrana konkretne vrste garderobe, koja bi trebalo da bude istaknuta ne samo na ulazu, već i u pozivima upućenim strankama. Međutim, ne može se službeniku na ulazu dati diskreciono pravo da procenjuje ponaosob.
Zašto je bitno kako izgledaju državni službenici, sudije, tužioci, profesori, pa i građani? Sociolozi i komunikolozi slažu se da odeća šalje odgovarajuću poruku - u konkretnom slučaju podstiče poštovanje države i njenih institucija, ali može i da simbolizuje društvenu klasu, imovno stanje, zanimanje...
Preko dres-koda, kompanije, banke ili osiguravajuća društva najčešće žele da pošalju poruku o svojoj ozbiljnosti, pouzdanosti, disciplini. Ona naročito važe za menadžment - što viši nivo, tim je poželjnija tamnija odeća.
Da li se takvim propisivanjem načina oblačenja krše Ustavom zagarantovana prava građana? Nevena First smatra da ne. Isto smatra i sociolog Dalibor Petrović:
- Svaka sloboda podrazumeva i odgovornost. Ne postoji društvo u kome je sloboda pojedinca apsolutna. Cilj normi je da se zaštiti institucija, njeno dostojanstvo i ozbiljnost.
Za muškarce pravila stroža
Često se mogu čuti žalbe muškaraca da su pravila za njih stroža nego za žene, posebno leti kada ne mogu da obuku bermude. Petrović kaže da pantalone simbolizuju svet odraslih i ozbiljnost. Zato je danas ulazak u važna zdanja moguć jedino u dugim pantalonama.
- Obrazovne ustanove, kao i poslodavci, imaju pravo da svojim đacima, odnosno zaposlenima, propišu obavezna pravila oblačenja. Važno je samo da ta pravila budu jasna i precizna, da svi zainteresovani s njima budu upoznati i da se na sve jednako primenjuju. Ukoliko neko iz zdravstvenih ili verskih razloga ne može da ispoštuje dres-kod, ta mu se obaveza ne može nametnuti pod pretnjom sankcija, jer se krše Ustavom zajemčena prava - dodaje First.
(Kurir.rs/Večernje novosti/V. Crnjanski Spasojević/Foto: Vlada Šporčić)