Osma sednica je bila istinski početak vladavine Slobodana Miloševića. Jedan "običan unutarpartijski obračun" na kom je Milošević srušio i u političku istoriju poslao svog kuma i dotadašnjeg zaštitnika Ivana Stambolića, kao i tadašnjeg prvog čoveka partijske organizacije Beograda Dragišu Bucu Pavlovića, ubrzo je u istoriji zauzeo mesto prekretnice za ružna vremena koja će doći.
Posebno se apostrofiralo da je taj Miloševićev poslednji korak u dolasku na vlast, bio ujedno i prvi korak u raspadu Jugoslavije. I često se postavljalo pitanje da li je mogla da se sačuva Jugoslavija da je Osma sednica imala drugačiji ishod. U to vreme dok se Milošević Srbima još uvek obraćao sa "drugarice i drugovi"..., piše Nedeljnik.
Milošević je tada povukao jedan neočekivani potez, uveo je televizijske kamere.
Žestoki obračun u državnom vrhu Srbije, a on je pustio da građani Srbije mogu da gledaju. Sednica je počela 23. septembra u kasnim poslepodnevnim časovima, a završena je 25. septembra u ranim jutarnjim satima.
I sve je to bilo na televiziji.
Milošević je to uradio zato što je u tipičnom komunističkom maniru pre toga 'završio posao' i pripremio ishod te sednice.
Dragiša Buca Pavlović, šef beogradske partijske organizacije, bio je glavna Miloševićeva meta na Osmoj sednici. On je na tom mestu nasledio upravo Slobodana Miloševića. Pavlović je 11. septembra osudio srpski nacionalizam kada je izgovorio čuvenu rečenicu o "olako obećanoj brzini" i rekao da zapaljive reči ne donose ništa osim požara.
Već 14. septembra usledio je napad na njega u tekstu 'Olake ocene Dragiše Pavlovića' objavljenom u Politici ekspres.
Istoga dana Ivan Stambolić je pred delegatima srpske Skupštine obrazlagao predlog Predsedništva da se pristupi promeni republičkog Ustava. Milošević je sedeo u prvom redu, u društvu generala Nikole Ljubičića.
Dragiša Pavlović i Ivan Stambolić pokušavaju da se odbrane. Pavlović 17. septembra održava sednicu Gradskog komiteta u proširenom sastavu, gde je dobio podršku. Većina ljudi je na njegovoj strani, ali mnogi se kolebaju.
"Ostaje upamćen primer Aleksandra Bakočevića i Dragana Tomića koji su 17. septembra podržali Pavlovića, a na Osmoj sednici Miloševića. Za razliku od njih, Radoš Smiljković, Jagoš Purić, Slobodanka Gruden, Dušan Mitević, Slobodan Jovanović, Zoran Todorović Kundak i Snežana Aleksić odmah su podržali Miloševića", navodi i istoričar Kosta Nikolić.
Pre okršaja sa Dragišom Bucom Pavlovićem i Ivanom Stambolićem na čuivenoj Osmoj sednici, Slobodan Milošević je prethodno odrganizovao 18. i 19. septembra prelomnu zatvorenu sednicu Predsedništva CK SKS u proširenom sastavu Predsedništva, sa predsednicima regionalnih komiteta, vodećim funkcionerima republike, predstavnicima pokrajina, predsednicima komisija Centralnog komiteta i predstavnicima federalnog vrha...
To je sednica trajala je 23 sata, a u debati je učestvovalo 49 govornika. Predsedništvo je odlučilo da predloži Centralnom komitetu da se Dragiša Pavlović razreši dužnosti člana Predsedništva CK. Za taj predlog glasalo je 11 članova, a četvoro je bilo protiv, uz petoro uzdržanih. Da je jedan manje bio „za“, ne bi bilo većine.
Na toj zatvorenoj sednici stvari nisu bile toliko izgledne za Miloševića. Zato se i navodi da je to zapravo ključna tačka njegovog dolaska na vlast, kada je istorija možda mogla da ode u drugom smeru.
U nekim tadašnjim organima, kao u Predsedništvu RK SSO Srbije, za odluku bilo je potrebno da glasova 'za' bude više nego onih koji su 'uzdržani' i 'protiv'. Ako se to pravilo primenjivalo i u Predsedništvu CK SKS, onda je praktično Milošević na toj sednici pobedio za samo jedan glas.
„Na toj zatvorenoj sednici jedan glas je odlučio. Istorija bi se drugačije pisala. Vidite šta jedan glas odluči. Ta sednica je dugo trajala. Iza ponoći zove me Momčilo Baljak da mi javi: Bucu će proterati iz Partije, tebe u Sibir... Tu je sve odlučeno. Sve posle je bio šou za publiku“, ispričao je za aktuelni broj Nedeljnika Radmilo Kljajić, u to vreme jedan od najbližih Stambolićevih i Pavlovićevih saradnika.
Kurir.rs/Nedeljnik/Foto: EPA