Od 57 firmi koje su dobile 239,5 miliona evra podsticaja, svega sedam je iz Srbije, a čak 21 posluje sa gubitkom, pokazuje izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije
Firma "Truck lite Europe" iz Beograda sa 0 (i slovima - nula) zaposlenih dobila je 2014. od Ministarstva privrede tri miliona evra subvencija, piše u izveštaju o dodeli državne pomoći privrednim subjektima u Republici Srbiji, a koji je objavio Savet za borbu protiv korupcije.
Ova firma, čiji je osnivač iz Nemačke, a koja je dobila podsticajna sredstva za proizvodnju opreme za osvetljenje, iako je pare uzela pre četiri godine, još uvek nije izgradila fabriku u Ćupriji u kojoj je trebalo da zaposli 500 radnika.
Poslovanje sa gubitkom
Subvencije od osma miliona evra za istu namenu dobio je i investitor iz Austrije, odnosno firma "ZG Lighting SRB d. o. o." iz Beograda, a za koju čak i ne postoje podaci u APR o broju zaposlenih i finansijskom rezultatu. Od 57 investitora kojima je Ministarstvo privrede odobrilo podsticajna sredstva od 239,5 miliona evra u periodu od 2014. do 2017, samo sedam je iz Srbije, a čak 21 posluje sa gubitkom.
- Od 57 investitora, deset investitora se bavi proizvodnjom električne, elektronske i ostale opreme za motorna vozila, za šta su dobili podsticajna sredstva u iznosu od 68,4 miliona evra, a prema poslednjim podacima APR, njihov broj zaposlenih je 5.121, dok šest investitora posluje sa ukupnim gubitkom većim od deset miliona evra - piše u izveštaju Saveta.
Zanimljiv je podatak da je kineska kompanija "Mei Ta Europe" iz Obrenovca 2015. dobila 21 milion evra podsticaja, a prema podacima iz APR, istu tu godinu završila je sa neto gubitkom većim od 70 miliona dinara, iliti 590.000 evra. Još alarmantniji podatak je da je ova kompanija, čiji je stopostotni vlasnik "Mei Ta Co. Limited" sa Kipra, prošle godine zabeležila minus od 1,4 milijarde dinara, odnosno 11,9 miliona evra.
Niko ne kontroliše
Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, ističe da je glavni problem to što Srbija nema zakon o dodeli državne pomoći.
- To znači da mi nemamo propise o tome ko je nadležan da daje državnu pomoć, uslove pod kojim se daje, nemamo postupak koji mora da se primeni da bi se odabrali oni kojima treba dati. Tim propisima bi se isključile raznorazne privatnosti. Imamo zakon o kontroli date pomoći, ali kako da ga kontrolišete kada nemate osnovne smernice po kojima se pomoć daje. U stvari, sve takve pomoći se sabiraju u Komisiji za kontrolu državne pomoći, u kojoj nismo videli nijedan predmet da je prekontrolisan - kaže Jelisaveta Vasilić.
(Kurir.rs/Slavica Tomčić/Foto:Shutterstock)