Troferjna srpska košarkašica Milica Dabović želi da se vrati na parket iz "penzije", a to će se desiti u Albaniji gde će igrati za Fljamuntari. To neće biti prvi put, pošto je Dabovićrva kao jako mlada već neko vreme igrala u toj zemlji.
Pre toga, Milica se obratila se Partizanu i Crvenoj zvezdi, jer je želela da se na teren vrati u Beogradu i ne seli se sa sinom i kućnim ljubimcima.
- Mnogi su me pitali da pišem kolumne o košarci ili ti o situaciji ženske košarke u Srbiji. Smatrala sam da to nije za mene i da u tom trnutku ne želim da ljudi znaju koliko je ona teška, ali sada mislim da je došlo vreme za nešto što mene boli i pogađa, pa bih volela da to podelim sa vama, da, sutra ne kažu, što si toliko dugo ćutala i proglase me ludom kao i mnogo puta do sada - napisala je
Milica na svom Instagram profilu.
Vrata Partizana i Crvene zvezde bila su zatvorena nekadašnjoj reprezentativki Srbije.
- Kada sam u svojoj 36-tog godini pitala Partizan (koji nam je još uvek dužan novac) i Zvezdu (pošto su to dva naša najbolja tima u Srbiji-Beogradu) da igram za njih, jedni su odgovorili da su već napravili tim i da se ne uklapam u koncepciju, a drugi da nemaju buždet i da je trener mlad pa ne znaju kako bih sa njom... Bila sam zatečena i malo u čudu jer, razmišljam, to je isto kada bi Ronaldo pitao da igra, a oni mu kažu, ne uklapaš se ili nisi dovoljno dobar ili ne znam ti ni ja koja glupost bi mogla lakše da se svari.
Milica je verovala da može još mnogo da pruži i u nacionalnom dresu, sa kojim je osvojila brojne medalje. Ipak, tu je usledio novi šok.
- Nakon svega što mi se izdešavalo htela sam za sebe malo sreće i adrenalina na košarkaskom terenu pred svojim ljudima i to baš kod kuće da olakšam sebi, sinu i našim kučićima da se ne selim ako to baš i ne moram. Podseća me na situaciju kada sam zvala Marinu Maljković koja me samo preko telefona pitala jesam li ja dobar čovek? Došla sam ja u moj Partizan i donela toliko titula, ginula za taj dres za nju, za tim a onda je došao i trenutak kada sam poželela da se vratim u reprezentaciju i zaigram još jednom sa svojom sestrom.
Desilo se da mogu lepo da priđem i razgovaram na tu temu. Od Marine sam odmah dobila odgovor da ne treba da igram košarku i da će me zaposliti da radim kod nje za dve godine jer je dobar covek?! Došla sam kući i pitala sam se, imam li razloga da ne igram košarku? Porodila sam se, želim, nikada se bolje nisam osećala, imam 36 godina nikada se nisam povredila hvala Bogu očuvana sam i hvala tati na tome. Danilović i Divac su se opraštali pa su se opet vraćali i ja znam da je to odluka samo jedne žene...I ne moram ja sutra ni igrati u toj reprezentaciji ali da li zaista mislite da za mene nema tu nikako mesta posle svega sto sam napravila - pita se Milica.
Kurir sport