Kapiten reprezentacije BiH i fudbaler Rome Edin Džeko pisao je o najuzbudljivijim trenucima sjajne karijere, ali i počecima, za vreme rata na "ovim prostorima".
Džeko se oglasio preko američkog portala "Plejers tribjun", za koji su pisali mnogi vrhunski sportisti.
"Bili smo mrtvi", ovim rečima počeo je Džeko svoj tekst.
Te reči odnose se na vreme kada je nosio dres Mančester sitija i kada su "građani" u poslednjem kolu Premijer lige 2012. jurili pobedu nad Kvins park rendžersom, koja im je garantovala prvu titulu posle 44 godine.
Gradski rival Junajted je već bio završio meč u Sanderlendu, pobedio je 1:0 i čekao je da Siti kiksne, pa da otvori šampionski šampanjac.
A KPR je u Mančesteru, iako sa igračem manje, vodio 2:1 kada se ušlo u sudijsku nadoknadu vremena.
"Mislio sam da smo mrtvi, kao da niko od nas nije mogao da iznese taj pritisak. Svi smo bili uvereni da smo u tom jednom meču prokockali sjajnu sezonu. Kada gubite u sudijskoj nadoknadi i u video igrici, nema šanse da pobedite. Jednostavno, to je nemoguće", napisao je Džeko.
Ipak je moguće. Upravo je bosanski napadač izjednačio na 2:2 u 92. minutu.
"Kada sam dao gol, vikao sam: 'Ajmo, 'ajmo, imamo još tri minuta, možda nismo mrtvi".
Sudija je utakmicu produžio pet minuta, a u 94. je Serhio Aguero pogodio za 3:2, pobedu i titulu! Nastala je ludnica kakva se ne pamti.
"Ne znam kako smo uspeli. Neko nam je s neba dao šansu da preživimo. Svi su me pitali kakav je bio osećaj na terenu kad je Aguero dao taj gol, a ja kažem da je dominantno osećanje bilo - olakšanje. Taj meč pokazao je da u fudbalu i životu čovek nikada ne sme da odustane. Ko odustane - mrtav je. I mi smo bili mrtvi, ali vratili smo se ni iz čega".
Džeku su u to vreme saigrači bili Srbin Aleksandar Kolarov i Crnogorac Stefan Savić, zbog čega je bio presrećan. Svi su, kako kaže, potekli sa Balkana.
"Tokom rata smo morali da prekidamo utakmice kada bi se začule sirene, da bismo se sakrili. Imao sam šest godina, znao sam šta se događa, ali o tome nisam mnogo razmišljao", nastavio je Džeko i dodao:
"Kada se četiri godine kasnije rat završio, sve je bilo razrušeno. Sećam se da me je otac vodio na prvi trening u Željezničar, promenili smo dva autobusa i tramvaj. Trenirali smo u školi, jer je i stadion bio uništen. Tako me je svaki dan vodio na treninge, a posle bi mi doneo bananu".
Fudbal je njegov život.
"Ponekad kad sednem da gledam Seriju A ili Premijer ligu, žena me pita kako mi nije dosta fudbala, ali trebalo bi da zna da fudbala nikada nije dosta", zaključio je Edin Džeko.
(Kurir.rs/Kurir sport, Foto: Reuters)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: