Neznani tuđinče, kad slučajno mine
Pored ovog svetog zajedničkog groba,
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjega doba!
Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,
Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,
Koji je sve staze iskušenja proš'o
I čiji su borci, divljenja dostoji..."
Ovim stihovima Vojislava Ilića Mlađeg je Đorđe Mihailović (90) čuveni čuvar srpskog vojničkog groblja dočekao pripadnike Vojne i Policijske akademije iz Beograda koji će se sutra na Centralnoj ceremoniji povodom 100. godina od proboja Solunskog fronta pokloniti žrtvama i položiti vence sa državnim zvaničnicima.
Đorđe Mihailović punih 58 godina čuva srpsko groblje, mesto na kom je sahranjeno 8.000 srpskih stradalnika, a ukupno 21.000 vojnika.
"Ja sam treća generacija čuvara, moj deda Savo je bio borac, a kad je završen rat ostao je da bude čuvar. Moj otac Đuro, isto. A od 90 godina života, imam 58 godina čuvarskog staža. Ja imam ćerku, a žene na groblju ovde ne mogu da rade. A ona ima još dve devojčice. Nemamo muškog naslednika iz porodice koji bi nastavili čuvanje", priča Đorđe.
Priseća se, kaže, da su srpski internet protali nedavno objavili vest o njegovoj smrti. Srećom, ona je bila lažna.
"Izađe vest da sam umro. Javili da ću da idem u frižider, pa dođe delegacija, doneli cveće, sveće, vence... A onda sam izašao pred njih kao car Lazar", kaže Đorđe.
Pošto čuvara Đorđa niko iz porodice nije imao da zameni, pre pet godina imenovan je Predrag Nedeljković.
Proboj Solunskog fronta, čija je dužina bila nekoliko stotina kilometara, a na koju je srpska vojska prebačena 1916. godine, posle oporavka na Krfu, nakon albanske golgote, označio je i početak kraja Velikog rata.
Naredba srpske Vrhovne komande izdata uoci početka jedne od najvećih operacija u Prvom svetskom ratu – proboja Solunskog fronta glasila je:
- Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba prodirati, bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage. Sa nepokolebivom voljom i nadom u boga, junaci, napred u otadžbinu.
Rezultat te operacije, koja je počela u zoru 14. septembra 1918. godine, bili su kapitulacija Bugarske, Austro-Ugarske i Nemačke, oslobođenje Srbije, prelazak srpske vojske u prekodrinske krajeve i stvaranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca – zajedničke države južnih Slovena, koja je proglašena u Beogradu 1. decembra 1918.
Godišnjica ipak bez ministra Đorđevića
Iako je bilo najavljeno da će na obeležavanju 102. godišnjice Albanske golgote, danas na Krfu i sutra 100. u Solunu, biti ministar Zoran Đorđević, on se nije pojavio. Razlog njegovog nedolaska je Zakon o PIO o kome se danas raspravlja u Skupštini jer je borba za bolji materijalni položaj penzionera najveći prioritet Vlade RS i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Na obeležavanju 100. godina od proboja Solunskog fronta Srbiju će zastupati specijalni izaslanik predsenika Nikola Selaković.
(Kurir.rs/Silvija Slamnig)