Čaršija i aktuelni ministar kulture u priličnom su skladu. Protiv rijalitija se ne treba boriti direktno, već stvaranjem kvalitetnog sadržaja
Svako ko se zapanjuje nad rijalitijima - bilo da ih gleda ili ne gleda - postaje njihov idealni konzument i nemi saučesnik izneveravanja zdrave pameti. Ovim rečima direktor Beogradske filharmonije (BF) i bivši ministar kulture Ivan Tasovac opisuje polemiku oko zabrane rijalitija, koju je započeo aktuelni ministar Vladan Vukosavljević. Tasovac smatra da se protiv rijalitija ne treba boriti direktno, već bi odgovor na taj format trebalo da bude stvaranje kvalitetnih sadržaja.
Kako gledate na raspravu u vezi sa rijaliti programima i da li tim pitanjem treba da se bavi ministar kulture?
- Paradoksalno, ali čaršiji odgovara da ministar kulture i informisanja bude nekompetentna osoba. Tako razvijaju osećaj sopstvene superiornosti i bez napora mogu ostvare uticaj u ministarstvu. A aktuelni ministar, u želji da im se dopadne, uglavnom priča ono što bi oni voleli da čuju. Zato su čaršija i aktuelni ministar u priličnom skladu. Verujem da njihovo sinhronizovano padanje u transmoralne indignacije i šokiranosti, uz tapšanje po ramenu na pomen zabrane, nije dobra reakcija na postojanje rijalitija. Svako ko se zapanjuje nad rijalitijima - bilo da ih gleda ili ne gleda - postaje njihov idealni konzument i nemi saučesnik izneveravanja zdrave pameti.
Da li se uopšte treba boriti protiv rijalitija?
- Ubeđen sam da se protiv rijalitija ne treba boriti direktno, već pre svega stvaranjem kvalitetnih sadržaja i sistema obrazovanja od najranijeg uzrasta kao što to, uostalom, rade Beogradska filharmonija ili Galerija Matice srpske, Beogradski festival igre, Kustendorf, Muzej savremene umetnosti i još mnoge uspešne institucije i realizovani pojedinci. Kao što se ćirilica ne štiti zabranom latinice, tako se ni kultura ne promoviše zabranom rijalitija. Štaviše, ako debatu o kulturi pretvorite u debatu o rijalitijima, znači da uopšte ne razumete kulturu.
Još jedan slučaj potresa ovdašnju javnost - snimanje filma "Mezimica". Filmski centar Srbije je optužen za cenzuru jer nije dao novac za snimanje, neki su film proglasili i antisrpskim...
- Ovdašnju javnost potresa i svaka najava promene vremena, tako da to i nije neka novost, a reč cenzura se zloupotrebljava na dnevnom nivou. Ono što je apsolutno nedopustivo jeste bilo kog umetnika ili bilo koji film, a naročito onaj koji ne samo da niste videli nego čak nije ni snimljen, medijski proglašavati za izdajnički ili antisrpski.
Filharmonija treću godinu zaredom novu sezonu, osim u Beogradu, otvara i nastupom u nekom od svetskih gradova, što privlači jako veliku pažnju publike. Kako vam to polazi za rukom?
- U evropskim okvirima kvalitet je najvažniji. Tako da ne bi trebalo da čudi što otvaramo koncertne sezone prestižnih evropskih dvorana poput sale "Bela Bartok" u Budimpešti, sale "Čajkovski" u Moskvi ili prošle nedelje Muzikferajna u Gracu. Poslednji koncerti sa Gabrijel Felcom su pokazali da je Beogradska filharmonija jedan od ubedljivo najboljih izvoznih brendova kulture Srbije. Prihvatanje činjenice da orkestar koji trijumfalno otvara simfonijske sezone u Mađarskoj, Rusiji ili Austriji nije samo umetnički uspeh već i stvar državnog prestiža, pitanje je zdravog razuma. Da li su svi koji to treba da znaju svesni te činjenice? Nisu, ali to nije presudno. Ako danas nisu, biće svesni sutra. A ako nekom idemo na živce, pa ima potrebu da nam oponira, nek se prethodno lati kritike iz Njujork tajmsa i pročita kako su se ovacije na kraju naše prve američke turneje pretvorile "u veče velikog nacionalnog ponosa".
B. K./ Foto: Damir Dervišagić