HAG - Suđenje Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom nastavljeno je unakrsnim ispitivanjem prvog svedoka tužilaštva Elvedina Pašića.
Optužnica tereti Mladića za ubistvo više muškaraca u školi u Grabovici 3. novembra 1992. godine, a Mladićev savetnik odbrane Branko Lukić pokušao je da dokaže da, ako je grupa muslimana i pogubljena u Grabovici, za šta, kako je napomenuo, nema dokaza jer tela nisu nađena, odgovonost za to snose lokalni civili.
Pašić je, odgovarajući na Lukićeva pitanja, potvrdio da su oko sela Večići vođene borbe od maja do novembra 1992. godine.
Lukić ga je pitao da li zna da je u Večićima bilo oko 1.000 naoružanih ljudi, na šta je svedok odgovorio da ne zna i dodao da pretpostavlja da su to bili meštani "koji su pokušavali da se brane od Srba" i da se on ne seća da je bilo vojske.
"Koliko je ljudi poginulo u borbama i granatiranju?", pitao je Lukić. Čuo sam da je u Večićima poginulo oko 100 ljudi", odgovorio je Pašić.
On je objasnio da je nekoliko stotina muškaraca iz Večića odlučilo da se probije do Travnika, dok su se civili predali srpskim snagama.
"Civili su odlučili da se predaju, a muškarci, kojih je bilo 500 do 700, odlučili su da se probiju do Travnika, jer smo se plašili hapšenja i prebacivanja u Banjaluku i Skender-Vakuf", rekao je Pašić i napomenuo da je u grupi koja je pokušala proboj bilo i oko 10 žena i pet do 10 dečaka.
Svedok je izjavio da su tokom proboja dva puta upali u zasedu srpskih snaga, da se grupa razdvojila, pa ponovo spojila, i da je, prema njegovim saznanjima, poginulo ili ranjeno oko 10 ljudi.
Podsećajući da su srpske snage zarobile oko 200 ljudi, Lukić je pitao šta je bilo s preostalih 700, na šta je Pašić odgovorio da ne zna i da pretpostavlja da su se upustili u borbu sa srpskim snagama.
Prema Pašićevim rečima, pripadnici grupe ljudi koja ih je zarobila kod tunela prema Grabovici nosili su maskirne uniforme, a neki od njih su na levom ramenu imali "zastavu sa oznakama".
"Izgledali su kao organizovana vojska", dodao je svedok.
Jedan muškarac nam je rekao da ćemo provesti noć u školi u Grabovici, da ćemo sledećeg jutra otići u Travnik i da nam se ništa neće dogoditi, ali da će muškarci platiti za to, rekao je Pašić.
Narednog dana, žene i deca su odvojeni i prebačeni dalje autobusom, a Pašić je ponovio da više nikada nije video preostalih 150 muškaraca.
"Ne znam šta se dogodilo (u Grabovici), ali nemam nikakve sumnje o tome. Kasnije smo saznali da su pronađeni posmrtni ostaci mog strica. Svi su pobijeni, moj otac i svi ostali", kazao je on.
Lukić je predočio sudu dva dokumenta koja dovode u pitanje mesto ili način stradanja dvojice ljudi za koje tužilaštvo tvrdi da su pogubljeni u Grabovici.
Prema prvom dokumentu, Neđad Menzil je izgubio život u Dubokom, a prema drugom, sinu Munire Opakić izgubljen je svaki trag otkad je "zajedno s većom grupom saboraca upao u četničku zasedu" u području Grabovice.
Odgovarajući na pitanja vezana za sela koja su potpisala izjavu lojalnosti Srbima, Pašić je rekao da su Dabovci potpisali tu izjavu, ali da je on u tom selu video spaljene kuće i da je čuo da su ljudi odvedeni iz sela.
Kada su srpski vojnici ušli u selo, sve muškarce su strpali u štalu i potom su pucali, bacili ručne bombe i zapalili štalu, a prijatelj koji mi je to ispričao uspeo je da pobegne kroz prozor i jedini je preživeo, rekao je Pašić.
Taj prijatelj je kasnije završio s nama u Grabovici, gde sam ga video poslednji put, rekao je Pašić, koji je time završio svedočenje.