Čekaonice u domovima zdravlja polako počinju da se pune. Produženo leto presekle su niske jutarnje temperature i prizvale akutne respiratorne infekcije. Čak 200 virusa obigrava oko nas, pitanje je dana kada ćemo i mi početi da šmrcamo i kašljemo. Treba li stoički da čekamo da se virusi povuku, da li je neophodno da posetimo izabranog lekara, kada kašljucanje prerasta u upozoravajući kašalj, treba li da idemo na posao, da šaljemo decu u škole i vrtiće, pitanja su više nego aktuelna ovih dana. Rešenja predlaže dr Darko Nožić, profesor infektologije na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Rino virusi su u jesen uzročnici više od polovine svih respiratornih infekcija, posebno kod dece. Kašalj se već čuje svuda oko nas.
- Respiratornih infekcija ima tokom cele godine, svako može da oboli tri do pet puta, leti takođe može da se zaradi grip, ali ljudi ih obično vezuju za hladnije vreme. Sistem toplo-hladno, odnosno promenljivo vreme kakvo beležimo ovih dana, zaista pogoduje razvoju virusa, zato veći broj naših sugrađana u ovom periodu ima akutne respiratorne infekcije.
SVAKI VIRUS TREBA ODLEŽATI
Kako se manifestuju?
- Adeno, rino, parainfluenca i drugi virusi, koji su u 90 odsto slučajeva uzročnici respiratornih infekcija, mogu kod pacijenta da izazovu temperaturu, bol u grlu, kijavicu, kašalj, suzne oči, a u nekim slučajevima i infekciju donjih respiratornih puteva.
Mnogi smatraju da ovi simptomi nisu za ležanje.
- U principu, trebalo bi odležati svaki virus, čuvati druge od sebe. Možda se čovek ne oseća toliko loše, ali ako sa respiratornom infekcijom ode u kolektiv, neminovno će proširiti virus. Kod nekih oni ne deluju nimalo naivno.
Kad treba da se zabrinemo?
- Ako neko kašlje tri-četiri dana, a temperatura ne padne ili kratkotrajno padne, pa se vrati, to je znak da se možda razvila komplikacija. Temperatura je najbolji parametar za odlazak do lekara, treba proveriti da nije, recimo, došlo do upale pluća. Dakle, svako produženje infekcije zahteva dodatna ispitivanja.
Koje se komplikacije još javljaju?
- Najčešće komplikacije su zapaljenje sinusa i srednjeg uha. Srećom, 90 odsto prehlađenih nikada ne doživi teže komplikacije. Ipak, jedan broj, posebno ako imaju hronično oslabljen imunitet ili sklonost ka virusnim infekcijama srca, mogu da obole i od virusnog miokarditisa.
GRIP SE NE SME ODBOLOVATI NA NOGAMA
A naši najmlađi?
- Akutnim respiratornim infekcijama, po pravilu, sklonija su deca. Virus od obične prehlade može da izazove upalu srednjeg uha. Njihova Eustahijeva truba je kraća i šira, pa se i infekcija lako i brzo prenosi iz nosa u ždrelo.
Kako da ih zaštitimo?
- Od virusa se teško mogu zaštititi jer se, većinom, prenose kapljičnim putem. U dečjim kolektivima baš ne vladaju visoke higijenske navike: mnogo je mališana na malom prostoru, bliski su, ljube se, grle... Zato je važno da se imunitet izgradi pre nego što ih virus napadne, kako bi ga lakše podneli.
Koja je najteža respiratorna infekcija.
- Grip je najteža respiratorna infekcija. Kod prehlade temperatura ne prelazi 38, pacijenti s gripom imaju i 40 stepeni. Znatno je lošije opšte stanje, ljudi su malaksali, suvi kašalj je izražen. Nikako ne bi trebalo da ga odboluju na nogama, najlakše se iskomplikuje. Uskoro kreće i vakcinacija, pa se može preduprediti.
Ovo pitanje prate kontradiktorni stavovi.
- Radim više od 30 godina, video sam mnogo teških slučajeva, ljude koji su umrli od gripa. Vakcinu obavezno treba da prime deca starija od šest meseci, trudnice, hronični bolesnici - srčani, posebno oni s bolestima pluća i astmom, stariji ljudi kojima su godine neminovno umanjile imunitet, kako se ne bi našli na ivici života i smrti, da ne bi prevagnuli na ovu drugu stranu.
VAKCINA POMAŽE
Da li vakcina deluje 100 odsto?
- Ništa ne deluje 100 odsto, pa ni vakcina protiv gripa. Šanse za zaštitu su oko 80 odsto, jer kada se pravi, još nismo sigurni kakva vrsta gripa će se zaista pojaviti. Ipak, mnogo pomaže, vakcine protiv gripa i drugih infektivnih bolesti su jedna od najrevolucionarnijih stvari u istoriji medicine.
Ko ne sme da primi vakcinu?
- To su osobe kod kojih su izražena neka alergijska stanja (posebno na sastav vakcine), teška imunokompromitacija. Ima slučajeva i kad vakcina neće ni da se primi.
STOP zloupotrebi antibiotika
Više od 90% respiratornih infekcija su uzrokovane virusima, a mi zbog prehlade i dalje gutamo antibiotike. Prepisuju nam ih u 50% slučajeva, iako ne pomažu. I najjednostavniji antibiotici koji se nalaze u apotekarskoj prodaji imaju istu osnovu kao i oni najskuplji koji se primenjuju u bolnicama, pa njihova zloupotreba kompromituje i te antibiotike, namenjene lečenju najtežih oblika infekcija.
Prevencija je pun pogodak!
- boravite često na vazduhu
- redovno perite ruke
- ne dodirujte lice, posebno ne nos
- izbegavajte direktan kontakt
- jedite dosta svežeg voća i povrća
- pijte dosta tečnosti, limunade, tople napitke, čajeve
- bavite se fizičkom aktivnošću
- odmarajte se
Kako lečiti kad ne možete sprečiti:
Za ublažavanje glavobolje, bolova u grlu, kašlja, temperature i drugih tegoba koje izazivaju akutne respiratorne infekcije koristite lekove koji mogu da se dobiju bez recepta u apoteci: antipiretike, analgetike, lekove za smirivanje kašlja ili lakše iskašljavanje. Antibiotike koristite samo ako se utvrdi da je u pitanju bakterijska infekcija. Nemojte da pušite, dim cigarete isušuje disajne puteve.
(Branka Mitrović, Foto:Profimedia)