Internet korisnici obratili su nedavno pažnju na izveštaje o razgovorima predsednika Rusije Borisa Jeljcina i njegovog tadašnjeg kolege Bila Klintona sa kojih su Amerikanci skinuli pečat državne tajne. U njima ruski lider, između ostalog, saopštava američkom presedniku o planovima da preda vlast Vladimiru Putinu i žali mu se na komuniste koji, navodno, žele da uzmu Krim i Aljasku.
Dokumente je u julu obnarodovala Klintonova predsednička biblioteka. U objavljenim materijalima ima ukupno 56 beležaka. Među njima su i izveštaji o ličnim susretima i telefonskim razgovorima.
Kako ističe Džejms Goldgejer na stranicama lista Texas National Security Review, "oba lidera su uspostavila tesne lične odnose i koristila su ih u cilju efikasne saradnje čak i kada su imali otvorena neslaganja po nekim pitanjima, među kojima su se najozbiljnija ticala širenja NATO-a i rata na Kosovu".
Klintonova puna podrška Jeljcinu
"Klinton je tokom političke krize 1993. godine u Rusiji i finansijske krize 1998. sve vreme pružao Jeljcinu punu podršku", ističe autor.
Na primer, dva dana nakon tenkovske paljbe na zgradu parlamenta u Moskvi (koja "nije bila odraz zdrave demokratije", ograđuje se Goldgejer) američki predsednik je telefonirao ruskom kolegi i izrazio mu svoju podršku, istakavši da sada "nema prepreka za organizovanje demokratskih izbora".
U razgovoru za vreme Prvog čečenskog rata Klinton je izrazio zabrinutost u vezi sa uticajem tog rata na Jeljcinov imidž, prenosi Russia Beyond.
Jeljcin je 1996. godine zamolio Bila (kako ga je zvao u ličnim razgovorima) da mu pomogne hitnim kreditom od 2,5 milijardi dolara za izbornu kampanju. Ruski predsednik je takođe istakao u razgovoru da mu je novac potreban i za penzije i plate. Klinton je obećao da će poraditi sa Međunarodnim monetarnim fondom i "nekim prijateljima", i da će "videti šta može da se učini".
U aprilu 1996. godine Jeljcin se žalio Klintonu na podršku koju američki mediji pružaju komunistima prikazujući ih kao poštene i dobre, a oni su, navodno, hteli da vrate Krim i čak su pravili neke planove vezane za vraćanje Aljaske.
"Milošević je huligan, šteta što je Srbin"
U telefonskom razgovoru za vreme bombardovanja Jugoslavije Klinton je rekao Jeljcinu da "huligan" Milošević ne treba da bude smetnja u njihovim odnosima.
"Šteta što je on Srbin. Valjalo bi da je Irac ili nešto slično, ali šta da se radi", rekao je američki predsednik. Jeljcin mu se na to požalio da će "naši ljudi sada biti u lošim odnosima sa Zapadom". Po njegovim rečima, on je mnogo postigao u pravcu poboljšanja stava ruskih političara prema Zapadu i konkretno prema SAD, a "sada je sve to propalo".
Međutim, kada je 1999. godine uz učešće Rusije postignut sporazum o Jugoslaviji, Jeljcin se toplim rečima obratio Klintonu: "Hteo bih da vas zagrlim i poljubim. Iskreno se radujem što u ovako teškoj situaciji naše prijateljstvo nije narušeno". Međutim, kada su nekoliko dana kasnije ruski vojnici zauzeli prištinski aerodrom Klinton se ljutito obratio Jeljcinu i zapretio mu da će odustati od organizovanja samita G-8.
Obojica Putina videli kao sigurnog naslednika
U septembru 1999. godine Jeljcin je telefonom saopštio Klintonu koju ličnost planira za naslednika. Šef ruske države je ispričao kako se dugo dvoumio oko kandidata, sve dok nije pronašao Putina.
Kurir.rs/ Russia Beyond
Foto: Profimedia, Reuters, AP