BEOGRAD - Srpska napredna stranka, koalicija SPS-PUPS-JS i Ujedinjeni regioni Srbije potpisali su u 17 časova koalicioni sporazum o formiranju parlamentarne većine. Sporazum su u sedištu naprednjaka potpisali lideri SNS, SPS, PUPS i URS Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Jovan Krkobabić i Mlađan Dinkić.
Potpisivanju sporazuma prisustvovali su i potpredsednica SNS Jorgovanka Tabaković, potpredsednik SPS Žarko Obradović i članica predsedništva URS-a Verica Kalanović.
Mandatar Ivica Dačić najavio je izbor Vlade Srbije za 23. jul.
Sporazum, u koji su novinari imali uvid, podrazumeva da se potpisnici tog akta obavezuju da će ostvarivati zajedničke političke ciljeve, od kojih su najznačajniji sadržani u oblastima državne politike, ekonomske i socijalne politike, pravne države i vladavine prava, borbe protiv korupcije i kriminala, reforme državne uprave, profesionalizacije upravljanja javnim preduzećima, decentralizacije i regionalnog razvoja, zdravstva, obrazovanja i nauke i slobode medija.
U okviru državne politike, buduća vladajuća većina će, prema koalicionom sporazumu, na prvom mestu raditi na ubrzanju procesa evrointegracija i sprovođenju sistemskih reformi, pre svega na polju uspostavljanja tržišne ekonomije, postizanja makroekonomske stabilnosti, jačanja vladavine prava i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Potpisnici su saglasni, kakao je taj akt predvideo i da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, ali da je neophodna normalizacija života svih građana na teritoriji Kosova i Metohije.
"Potrebno je sprovesti sve ono što je dogovoreno u tehničkom dijalogu sa Prištinom i nastaviti dijalog na političkom nivou uz učešće najviših državnih funkcionera. Sporazum ima 13 strana i u njemu piše da će stranke u vladi SNS, SPS - PUPS - JS i URS delovati zajednički na ostvarivanju državne, ekonomske i socijalne politike, vladavini prava i pravnoj državi, reformi državne uprave, profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima, decentralizaciji i regionlanom razvoju, slobodi medija i zdravstvu, obrazovanju i nauci.
"Vlada Srbije želi normalizaciju života svih građana na teritoriji Kosova i Metohije. Potrebno je sprovesti sve ono što je dogovoreno u tehničkom dijalogu sa Prištinom i nastaviti dijalog na političkom nivou, uz učešće najviših državnih funkcionera", piše u tekstu sporazuma i napominje da će se pitanje Kosova i Metohije rešavati mirnim sredstvima i da će se prihvatiti rezultati dijaloga Beograda i Prištine, koji je postigla prethodna Vlada.
Takođe se dodaje i da će se raditi na unapređenju saradnje sa susedima, da će se voditi balansirana spoljna politika i da će nova Vlada Srbije sarađivati sa svim zemljama sveta u interesu Srbije.
U tekstu se dodaje i da je pomirenje u regionu među državama sa postojećim granicama, uslov je za izgradnju budućnosti i posebno navodi da Srbija želi dobre odnose sa Crnom Gorom, Makedonijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom uz uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake države, kao i da će u okviru Sporazuma o specijalnim odnosima zalagati za potpuno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i razvijati najbolju kulturnu, ekonomsku i svaku drugu saradnju sa Republikom Srpskom.
Druga tačka sporazuma nosi naziv „Suštinski ekonomski oporavak zemlje i podizanje životnog standarda građana“. Postizanje ovih ciljeva predviđeno je kroz smanjenje državnog aparata, kao i kroz donošenje novog Zakona o javnim nabavkama što bi, kako se navodi, donelo uštedu od 600 miliona evra na godišnjem nivou.Sporazumom je predviđeno osnivanje Razvojne banke koja bi imala za cilj investicije u javnom i privatnom sektoru i davanje povoljnih kredita za pokretanje industrije, energetike, saobraćaja i poljoprivrede. Predviđa se i reforma poreskog sistema kroz ukidanje nepotrebnih nameta i uvođenje „izmena sistema PDV-a koja bi relaksirala poslovanje malih i srednjih preduzeća“. Sporazum takođe predviđa i povećanje agrarnog budžeta i pravedniju raspodelu subvencija poljoprivrednim proizvođačima uz davanje povoljnih kredita za modernizovanje proizvodnje.
Treći deo sporazuma tiče se uspostavljanja pravne države i vladavine prava. Ističe se neophodnost otklanjanja svih negativnih posledica reforme pravosuđa i najavljeno je da su strane saglasne da se preispitaju nedavno doneti pravosudni zakoni (konkretno, zakoni o parničnom, izvršnom i krivičnom postupku) kojima su upućene ozbiljne kritike u stručnoj javnosti.
Četvrta stavka sporazuma odnosi se na iskorenjavanje korupcije i borbu protiv organizovanog kriminala. Kao mere borbe protiv korupcije, biće preduzete sledeći koraci: javnost u radu državnih službenika; uvođenje obavezne kontrole imovine lica na važnim funkcijama; jačanje nezavisnosti i povećanje ovlašćenja organa koji se bave borbom protiv korupcije; kontrola revizija privatizacije i jačanje kaznene politike.
Takođe se navodi da će biti uvedeni obavezni anonimni eliminacioni pismeni ispiti sa ciljem iskorenjavanja korupcije u visokom obrazovanju.
Sporazum ima i poseban deo koji se bavi stvaranjem istinski demokratskog društva i slobodnih medija. Navodi se da će strane ugovornice učestvovati u reformi medija kako bi doprinele njihovoj nezavisnosti, sa posebnim naglaskom na ukidanje samocenzure.
U poslednjoj, šestoj tački, govori se o reformama obrazovnog sistema. Kako se navodi, obrazovni program „mora biti prilagođen potrebama društva i privrede“. U tom smislu nastavne planove treba reformisati. Učenici i studenti umesto učenja nepotrebnog gradiva, treba da imaju više praktične nastave, a nastavno gradivo treba prilagoditi nivou đaka odnosno studenta, navodi se u tekstu sporazuma. Kada je reč o visokom školstvu, navodi se da država mora da donese nov zakon o visokom obrazovanju kojim će biti utvrđeni precizni kriterijumi za akreditaciju fakulteta i univerziteta.
Na kraju se u završnoj odredbi navodi da je sporazum sačinjen u tri primerka.
Da li će sve ovako biti kada (ako) ovaj sporazum bude potpisan, ili će se ovaj papir pretvoriti u još jednu listu lepih obećanja, vreme će pokazati. U tekstu sporazuma se navodi da će strane ugovornice „nastojati da u skladu sa preporukama Evropske unije, koje predstavljaju političku realnost, unapređuju saradnju u regionu“ uz, kako se ističe, poštovanje suvereniteta Srbije.
„Rešavanje problema Kosova i Metohije treba da se ostvaruje kroz nastavak započetog dijaloga sa predstavnicima kosovskih Albanaca i predstavnicima relevantnih međunarodnih institucija, kako bi se na taj način postiglo realno i održivo rešenje“, navodi se u tekstu okvirnog sporazuma tri strane.
Zanimljivo je da su najavljene i izmene u Zakonu o informisanju (koji je inače prethodno izmenjen, i to negativno, na predlog URS-a odnosno G17?!), Zakonu o radiodifuziji i Zakonu o telekomunikacijama. Sporazum predviđa povlačenje države iz vlasništva u medijima. Ističe se da će strane potpisnice sporazuma „sa posebnom pažnjom ponovo razmotriti izveštaj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije“.
U delu sporazuma SNS, SPS i URS, koji se odnosi na obrazovanje, navodi se da je neophodno „reafirmisati ustanovu državnog pitomca, koja je postojala pre Drugog svetskog rata“.
Najboljim đacima i studentima treba finansirati nastavak školovanja i usavršavanja na najboljim stranim univerzitetima uz obavezu da se nakon toga vrate u zemlju i tako stvoriti novu intelektualnu elitu, stoji u sporazumu.