Zdravko Čolić je, za mnoge jedina istinska zvezda sa ovih prostora. Pevač, humanista i veliki ljubitelj sporta u predvečerje duela fudbalera Pari Sen Žermena i Crvene zvezde u Ligi šampiona, ekskluzivno za Kurir govori o sportskoj karijeri, vezama koje je kroz muziku ostvario sa crveno-belima, ali i danima kada se u Sarajevu divio dostignućima Ferhatovića ili Osima u dresu Željezničara.
Šta za Vas predstavlja sport?
"Znači mi mnogo, rekao bih da je to moj način života. Mislim da bi svaki čovek, ako govorimo o sportu, van onoga što smatramo vrhunskim, trebalo da o njemu razmišlja. Rekreacija je ulaganje u zdravlje. Trudim se da se tako ponašam. Potpuno je nebitno da li trčim, leti plivam, ponekad odem u teretanu ili samo prošetam. Rekreacija mi je deo dnevne rutine", počinje priču Čolić.
Bavili ste se atletikom i fudbalom, kako se toga sećate?
"Na juniorskom atletskom takmičenju u skoku u dalj branio sam boje Sarajeva i skočio 6,86 metara. Pobedio me je Nenad Stekić! Štafetu nažalost, tada nisam trčao jer sam povredio mišić. Bilo mi je mnogo žao zbog toga. Inače, na 100 metara trčao sam 11,6 sekundi. A fudbal sam igrao rekreativno. Branio sam na malom fudbalu za moju Grbavicu 1. Bio sam u ekipi sa Saračevićem i Piketom Mujkićem. Nekako istovremeno međutim, otac Vlado je dogovorio sa vojnim muzičarem profesorom Ivanom Barićem, da me privatno uči sviranju gitare. Mogu slobodno da kažem, da me je čika Barić naučio note i mnogo detalja koji su mi olakšali početak profesionalne muzičke karijere. Ipak, čika Ivan je kriv, što sam odustao od sporta. Naime, dok sam stajao na golu prilično motivisan, brat je došao po mene i rekao mi da me Barić čeka u stanu. Kvrcnulo mi je u glavi, skinuo sam rukavice, spustio ih kraj stative, okrenuo se i otišao."
Niste pogešili?
"Nisam, mnogi to kažu. Ja bih rekao da mi je muzika sudbinski predodređena. Ipak, da mogu sve iz početka, mislim da bih promenio samo to odustajanje od sporta. Mnogo bih mu se više posvetio."
Od kada i zašto Zvezda?
"Ne znam ni sam. Ali moram da kažem da sam kao klinac sa Grbavice navijao za Željezničar. I danas kada ga neko pomene jave se emocije. Nama umetnicima iz Sarajeva, Željo je bio prvi tim. Zvezda je došla kasnije, kada sam postao momak. Njeni uspesi, koje sam i uživo pratio stvorili su jaku emociju prema crveno-belima. Bio sam u Bariju kada je osvojena evropska titula, čak i godinu kasnije u Sofiji na duelu sa Sampdorijom, koji smo izgubili (1:3) i time ostali bez polufinala prve Lige šampiona."
Mogu li se porediti Bari 1991. i sadašnji plasman u Ligu šampiona?
"Ne! Bari je došao u predratnom stanju u bivšoj velikoj zemlji. To je bio događaj, koji je ujedinio navijače svih nacija i klupskih boja. Zaista mislim da te stvari ne treba porediti, jer će se teško ponoviti. Vidite i sami da pehar danas osvajaju timovi sa mnogo novca, koje kupuju bogataši iz sveta. Za Zvezdu i ostale klubove bivše Jugoslavije, tada su igrali sjajni fudbaleri koji nisu pitali za novac. Bilo im je dovoljno da ih cene i vole u zemlji. Ja sam voleo Džajića i mislim, a to mu i drugi priznaju, da je on najbolji fudbaler sa ovih prostora. Naravno da sam u Sarajevu, gledao majstore, poput Hasea Ferhatovića ili Ivice Osima, kog mnogo volim. Ruku na srce, tamo sam se družio i sa košarkašima Varajićem, Delibašićem, Pešićem..."
Pesma "Čija je ono zvijezda" je snimljena u vreme finala u Bariju, danas je hit koji svi znaju. Kako reagujete kada je čujete sa severa Marakane?
"Tekst govori o zvezdi Danici, ali su je navijači Zvezde prisvojili i to mi je veoma drago. Možda zbog stihova: "Ono je moja zvezda, što mi, leži kraj srca", koje ja pevam na ijekavici. Znate, navijačka strast i emocija su snažne i ja neizmerno volim da ih čujem kad to pevaju na tribinama. Snimci iz ranijih vremena su lošiji, ali bude mnoge emocije. Ne znam da li znate, u danu finala Kupa šampiona, novinar i tadašnji direktor Jutela Goran Milić me je našao kraj neke fontane u Bariju. Doveo je kamermana, a ja sam se popeo na fontanu i pevao tu svoju pesmu sa navijačima. Prelepo je bilo tada."
Imate tri koncerta na Marakani iza sebe (1978, 2001. i 2007.), eto još jedne veze sa Zvezdom. Hoćete li sad doći da uživate kao navijač i osetite drugu stranu atmosfere?
"Pokušaću. Imao sam nastup na dan meča sa Napolijem, to sam propustio, ali verujem da ću biti na Marakani kada dođu Liverpul i PSŽ. Mislim da su to spektakli sa mnogo energije koje treba doživeti. Znam to iz ličnog iskustva. Ako pričamo o sportu, neizvesnost, pa i inat, koji naši sportisti imaju kada se nadmeću na velikoj sceni, je nešto što se retko viđa. Zvezda je na primer ove sezone u Salcburgu pokazala da ume da igra i na strani. Iskreno, razmišljam, da ako bude ikakve šanse odem i u Liverpul. Volim Englesku i verujem da će taj meč biti zanimljiv i neizvestan", zaključio je Čolić.
Kurir sport / Nenad Kiš