U razornim zemljotresima i cunamiju koji su pogodili Indoneziju poginulo je više od 1.400 ljudi.
Veliki broj ljudi i dalje je zarboljen među ruševinama, a očajni ljudi traže svoje najbliže.
Puteri Prativi i njena rođaka Ita su se motorima vraćale kući u petak kasno uveče u gradu Palu kada je osetila kako se zemlja trese pod njom.
"Povikala sam joj: "Trčimo brzo! Trčimo." Potrčale smo, ali se ona vratila da spase motor"rekla je Puteri iz bolničkog kreveta ispred bolnice Undata u Paluu.
Ona je preživela cunami, držeći se čvrsto za jedan stub.
Tri dana kasnije je saznala da je njenu rođaku odneo talas i da je poginula.
Nurdžati Katili se brine o svom nećaku sedmogodišnjem Muhamedu, čiji majka i brat se vode kao nestali.
"On je jako tužan. On misli na svog malog brata. Ne želi da jede koliko je tužan". rekla je ona.
Jedan od preživelih Adi je rekao da je grlio ženu na plaži kada je naišao talas. Sada nema pojma gde je ona i da li je živa.
"Kada je talas došao, izgubio sam je. Mene je odneo oko 50 metara. Nisam mogao da se uhvatim ni za šta", rekao je on.
Dok stoji u prostoriji čiji je pod zamazan krvlju u bolnici u Paluu u Indoneziji, Baharudin gleda prema dvorištu u kom su mrtva tela stradalih u potresu koji je pogodio ovu zemlju u petak i izazvao cunami, čiji su talasi dosegnuli visinu od 6 metara.
"Imam jedno dete. Nestalo je", rekao je dodajući kako je zadnji put sa svojim sinom pričao kad je ujutro krenuo u školu.
Baharuddin traži malo telo svoga sina među desetinama leševa koji su smešteni na otvorenom u dvorištu iza bolničkog centra i izloženi jakom tropskom suncu. Samo jedna zgrada odvaja ovu privremenu improviziranu mrtvačnicu od zgrada u kojima žive ljudi. Mrtva tela stavljena su u žute, plave i crne neoznačene vreće.
Kurir.rs
Foto: Reuters i EPA