Volim ih najviše na svetu, ali očevi koji imaju ćerke znaju koliko je to poseban odnos, istakao je, između ostalog, najbolji srpski sportista za naš list
Novak Đoković u ekskluzivnom intervjuu Kuriru prvi put je pričao o odnosu sa ćerkicom Tarom i njihovoj posebnoj vezi, o tome hoće li biti previše zaštitnički nastrojen prema njoj i kako je mali Stefan doživeo prvi odlazak na košarkašku utakmicu s tatom.
Da li ste, kada se Tara rodila, iskusili posebnost odnosa tate i ćerke, koji je drugačiji od onog sa sinom?
- Od nje mi se srce topi. Očevi koji imaju ćerku to znaju. Svaki put kada vas ona pogleda istopite se, to je najbolji opis osećaja. Pogotovo sada kada ona raste i počinje da proizvodi prve zvukove i reči. Zove me "tata". Osećaj jeste potpuno drugačiji. Volim i Stefana i nju najviše na svetu, ali definitivno na drugačiji način.
Da li ćete biti od onih očeva koji su izuzetno zaštitnički nastrojeni
prema ćerkici?
- Jednim delom biću sigurno, ali, s druge strane, nemam strahove i mislim da takvi stavovi obično proizilaze iz strahova da li će neko nauditi mojoj ćerki i porodici na ovaj ili onaj način. Jelena i ja se trudimo da ne razmišljamo o tim stvarima iako, naravno, moramo da,budemo obazrivi kao i svi roditelji, ali se trudimo da budemo usredsređeni na pozitivne stvari.
Stefan je prvi put bio sa vama na Zvezdinoj utakmici. Da li je on bio
srećan što, kao i svaki drugi dečak, može sa tatom da ode i gleda tim
za koji navija?
- On je bio srećan što je bio sa tatom, ali ne što je na utakmici. Njemu je bilo previše bučno, tako da smo morali brzo da idemo. Ukazala nam se prilika da odemo u Pionir, on obično u to vreme ide da spava, ali tada nije želeo. Možda sam ga prerano odveo na košarkašku utakmicu, ali opet, bilo je lepo doživeti to i znati da li je spreman. On se bavi sportom, igra malo tenis, malo fudbal... Provodi dosta vremena napolju, ima društvo i u Srbiji i u Monaku, a i na turnirima ima dosta igrača koji imaju decu. Bitna nam je njegova socijalizacija
i zadovoljni smo kako to teče.
Istakli ste da je prelomni trenutak u vašem povratku dobroj igri i rezultatima bio tokom planinarenja sa suprugom.
- Verovatno je to bila prekretnica jer sam već počeo da igram bolje poslednjih nekoliko turnira, da se osećam bolje na terenu. Jelena mi, naravno, dosta pomaže u teškim trenucima da pronađem snagu, zajedno sa
braćom i roditeljima, ali na kraju se sve svodi na to kako ja poimam stvari u životu i kako im pristupam. Zaključio sam da što više gledam unutra, a što manje napolje, to ću više imati vere u sebe. Trebalo mi je vremena da to shvatim i da pronađem unutrašnju snagu koja mi je dozvolila da postignem rezultate koje sam imao poslednja tri meseca.
Anja Vukašinović