Kao i svake godine, stigla je astronomska jesen - postaje hladnije, podnevno sunce je sve niže na nebu, dani su sve kraći a noći sve duže - jer je Sunce prošlo južno od ekvatora. Pošto Zemlja jednostavno mora da bude okrugla da bi se sve to desilo, ravnozemljaši su se našli u velikom problemu (imaju oni mnogo problema, ali ovaj je najaktuelniji).
Da bi objasnili smene godišnjih doba, ravnozemljaši su morali da se potrude, i to toliko da su zanemarili još nekoliko elementarnih zakona fizike.
Na njihovom modelu Zemlje Severni pol je u sredini ploče, a Sunce kruži oko njega. Po njihovom tumačenju, Sunce je mnogo manje nego što jeste, pa umesto realnog prečnika od 700.000 km, ravnozemljaško sunce ima prečnik od samo 4.800 kilometara. Tako odjednom osvetljava samo jedan deo te ploče, što mi vidimo kao smenu dana i noći.
A za smenu godišnjih doba kažu da je prosto reč o promeni orbite tog minisunca: ono leti kruži bliže Severnom polu, tokom jeseni i proleća je u srednjoj orbiti, a zimi je najdalje.
Ravnozemljaši smatraju da su tako lepo objasnili i zašto je na severu leto dok je na južnoj hemisferi (ili bliže ivici, ako pitate ravnozemljaše) zima i obrnuto.
Mali problem je to što po njihovom verovanju Sunce nikada ne zalazi ispod horizonta, pa da bi sve funkcionisalo. svetlost mora da se bukvalno savija - kao što su objasnili u videu iznad.
Kurir.rs/Net.hr
Foto: Profimedia