JSD Partizan i Fudbalski klub Partizan, danas slave 73. godine postojanja.
JSD Partizan spada u red najvećih sportskih društva u svetu, a po rezultatima, ostvarenjima i broju svojih vrhunskih sportista tokom svih ovih godina, verovatno je i jedno od najuspešnijih u sportskom svetu.
Datum rođenja je 4. oktobar 1945. godine, a pripreme su trajale mesecima pre toga. Svetozar Vukmanović – Tempo, zalagao se da se pri Centralnom domu Jugoslovenske armije oformi fudbalski klub, a kasnije da se to širi i na ostale sportove, u kojima bi bili sportisti koji su u vojničkoj uniformi. Tako su istog dana kada i fudbalska sekcija, rođene one i za atletiku, šah, košarku i odbojku.
U leto 1945. godine u Beogradu je održavano svearmijsko prvenstvo, koje je okupilo i četiri stotine fudbalera. Među njima su bile i desetine poznatih igrača, pa i reprezentativaca pre početka Drugog svetskog rata, a koji su u to vreme bili u uniformi. Već tada je načinjen spisak najboljih. Kada je doneta odluka o osnivanju fudbalskog kluba, oni su već bili pozvani u Beograd i zajedno su trenirali.
Prvih pet godina postojanja Partizan je bio oslonjen na Jugoslovensku armiju i bio sekcija pri njenom Centralnom domu (CDJA). Od 1950. godine je samostalni klub u okviru Jugoslovenskog sportskog društva. Od tada Fudbalski klub ima potpunu samostalnost u sportsko-takmičarskom, organizacionom i materijalnom domenu.
Godine 1946. fudbaleri i ostali sportisti Partizana preseljeni su u barake na Šarenoj ćupriji u blizini Autokomande (kraj avalskog druma), gde je bilo sedište Partizanove fiskulturne škole. Njen prvi upravnik je bio Artur Takač.
Tih prvih godina FK Partizan je igrao na stadionu predratnog kluba BSK (kapacitet mu je bio 5.500 hiljada na drvenim tribinama i oko 20 – 25.000 stajaćih mesta), koji je preimenovan u Stadion 20. oktobar, kasnije i Stadion CDJA, da bi već 1949. Partizan dobio novoizgrađeni stadion, koji je dobio ime – Stadion JNA. On je izgrađen na mestu stadiona BSK, koji je posle rata odlukom države bio dodeljen Partizanu.
Proslavljeni ratni komandant Petar Peko Dapčević, kasnije i jedan od predsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, a povodom pola veka od osnivanja, 1995. godine, u pismu kojim čestita jubilej, napisao je i kako je i gde rođena ideja, pa i odluka o osnivanju:
– Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan. Na samom skupu, neformalno je predsedavao Svetozar Vukmanović – Tempo, bili su još prisutni Otmar Kreačić – Kultura, Vujica Gajinović, Ratko Čoče Vujović (bio je izabran za prvog predsednika 1950. kada je klub dobio prefiks FK), Konstantin Koča Popović, Mijalko Todorović – Plavi. Možda i još neko...
Godine 1950. desetog avgusta održana je osnivačka Skupština Sportskog društva JA Partizan, koja je, između ostalog, donela odluku da postojeće sekcije prerastu u klubove i da se istovremeno registruju i juniorske ekipe, iako je sekcija juniora krenula sa radom 1947. godine.
Tog trenutka postaje FK Partizan, a maja 1953. godine doneta je odluka da FK Partizan ne bude više organizaciono vezan za JNA, već da kao i ostale sportske organizacije, pređe na sistem samostalnog finansiranja uz pomoć dotacija.
kurir.rs / kurir sport, FK Partizan
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: