Milorad Veljić Mange, jedini čovek kojem je čuveni Ljuba Zemunac odavao priznanje, važio je za jednog od najjačih ljudi u tadašnjoj Jugoslaviji.
- Jedini čovek koji je jači od mene je Mange sa Žarkova! - govorio je Magaš, a Beogradom su kružile priče kako je Veljić odjednom tukao i po desetak ljudi koji su leteli preko kafanskih stolova kao u holivudskim filmovima.
Neke od tih priča i dan-danas kruže Beogradom a najpoznatija je ona o susretu sa Arkanom.
Ražnatović, koji je u to vreme bio strah i trepet, došao je u jednu kafanu u kojoj je već bio Veljković i počeo da prepričava doživljaje iz zatvora iz kog je upravo izašao. Kako pričaju upućeni u taj događaj, Arkan je "na svoj bučni i hvalisavi način" opisivao kako je preživeo svašta iza brave, kako zatvor nije za svakoga i kako samo najjači mogu tamo da opstanu...
Kada je Arkanova priča dostigla klimaks skočio je Mange koji je sedeo nekoliko stolova dalje.
- Ajde bre balavac, šta ti znaš šta je zatvor?! Ja sam 15 godina robijao, a tebe je stalno tatica vadio! - zagrmeo je Veljić i nastavio da ga proziva i ponižava pred drugima dok su svi ćutali.
U kafani je bio muk, svi su čekali Arkanovu reakciju. Ražnatović je tada samo rekao: "Dobro, Mange, neka ostane na ovome", i napustio je kafanu.
Prema rečima onih koji su ga poznavali Mange je bio stara garda, čovek iz vremena kada se sve rešavalo pesnicama. I u tome mu niko nije bio ravan. Međutim, kada je počelo ludilo devedesetih povukao se "sa asfalta".
Kažu da nije sebe video u svetu u kome se pucalo kao na Divljem zapadu. Živeo je skromno, porodičnim životom i umro je prirodnom smrću.
(Kurir.rs/Legende devedesetih)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: