Velimir Bata Živojinović u ulozi Valtera jedan je od najvećih simbola naše kinematografije, ali i pop kulture. On je bio inspiracija umetniku Borisu Deheljanu, koji je napravio statuu od čelika.
Pre izložbe "Magična vitalnost marginalnih", koja će biti otvorena 18. oktobra u paviljon "Cvijeta Zuzorić", dobili smo priliku da vidimo delo u ateljeu autora, to jest u garaži na Bežanijskoj kosi. Čelični Valter, iako od metala, odaje utisak kao da je živ i da će svakog trenutka da zapuca na Nemce.
"Valter u prirodnoj veličini težak je oko 200 kilograma. Završen je nakon šest meseci rada, često i po 10 sati dnevno", priča Boris.
Grudi, šake i lice urađeni su topljenjem žice, ostatak tela je mrežasta struktura nastala spajanjem šrafova. U ovu skulpturu stali su i limovi, ekseri i žice, a kosa mu leprša kao na plakatu filma.
"Nikakav kalup nije korišćen, a utrošeno je 7.000 šrafova i 40 kg žice za zavarivanje. Ništa ne koristim gotovo i sve je ručno. Moje figure nisu savršene i vide se varovi i svaki nedostatak", kaže Deheljan.
Počeo je od cipela, a najviše vremena mu je trebalo da doteruje lice i uši. Za Borisa, kao i za mnoge, Valter je više od filmskog junaka.
"Odrastao sam uz partizanske filmove i tu kulturu, pa sam pozvao Valtera da mi pomogne u borbi protiv šunda i kiča. Lepa reč više ne otvara nijedna vrata, pa je došao on sa 'šmajserom' da odbrani kulturu i umetnost", iskren je umetnik koji je svog novog junaka počeo da pravi još letos na festivalu Devet u Ciglani.
Za Batu tj. Valtera ima velike planove:
"Bio sam u Pekingu i voleo bih da bude postavljen ispred Srpskog kulturnog centra, koji će uskoro biti otvoren. Ukoliko ne uspemo da ga proguramo u Kinu, završiće u Muzeju Velimira Bate Živojinovića u Koraćici. Bilo bi greota da zaboravimo našeg velikana".
Deheljan je završio mašinsku školu, a hobi mu je bio sviranje gitare. Radio je kao scenograf, a popravlja i motore:
"Prva moja figura je bio Džimi Hendriks. Rokenrol mi je inspiracija. Uradiću i Paganinija. Nisam rođen da budem muzičar, ali ovo što radim je nastalo iz muzike".
Boris Deheljan kaže da do pre nekoliko godina nije ni znao da sve to može, a danas je pred njim nova izložba, ali i izrada spomenika Raši Popovu.
"Odrastao sam uz njegove emisije. Pomogao mi je devedesetih jer smo rasli u vreme ludila. Želim da se odužim čika Raši i napravim nešto što će biti zanimljivo, a počast njemu i Beogradu. Plan je da figura bude postavljena u njegovom parku ili platou u Ulici 27. marta", zaključuje neobični umetnik.
Kurir/ Ljubomir Radanov/ Foto: Damir Dervišagić