"Bosanac koji će razbiti BiH”, stoji na naslovnici nedeljnika Globus u kome se analizira pobedu Željka Komšića za člana Predsedništva BiH.
"Željku Komšiću nikad dosta vlasti. Silom zakona nije se mogao kandidovati za treći uzastopni mandat 2014. Međutim, čim su prošle četiri godine, evo njega opet, radikalnijeg i ekstremnijeg nego ikad”, navodi se u tekstu Mirjane Kasapović uz reči kako se radi o ”opasnom trijumfu političke štetočine” i da je ”bosanski unitarista postao grobar države tri naroda”.
U analizi se ističe kako je Komšić u tri navrata, 2006, 2010. i 2018, glasovima Bošnjaka bio izabran za hrvatskog predstavnika u Predsedništvu, ”što je samo po sebi skandalozna politička priča”.
”Tokom prethodna dva mandata nije učinio ništa korisno ni za narod koji je formalno predstavljao, do čega mu i nije bilo stalo, ni za državu kojom je suvladao, do čega mu je valjda ipak bilo stalo. Najvažniji njegovi doprinosi bili su antagonizovanje ionako napetih odnosa među Bošnjacima i Hrvatima i zaoštravanje političke krize u zemlji posle svakih izbora u kojima je pobedio”, piše.
Dalje se navodi da je vest loša zato što se ”Komšić ubraja u najveće političke štetočine postdejtonske Bosne i Hercegovine, i to u silno kompetitivnoj utakmici za mesto u toj grupi”, prenosi Jutarnji list..
”Željko Komšić otužna je politička figura. Skromnog političkog znanja i obrazovanja, čaršijske političke retorike i stila, ali zavidnog nivoa samodopadanja, političku je javnost zaokupljao i istresanjem vlastitih problema identiteta pred nju. Taj je politički Bosanac i deklarisani ateista na početku karijere dokazivao svoje hrvatsko poreklo krštenicom Katoličke crkve kao da su svi Hrvati katolici i kao da je nacija verska zajednica.
Kasnije je menjao priču, sklonio krštenicu pa je počeo agresivno da zastupa tezu da je on, kao i mnogi Bosanci, žrtva nametnute politike postdejtonske Bosne”, navodi se u analizi Globusa.
Između ostalog, u analizi se navodi kako je teško dokučiti sve negativne posledice Komšićevog izbora.
”On će produbiti udaljavanje većine Hrvata od Bosne i Hercegovine, oslabiti političku i kulturnu vezanost za nju i smanjiti lojalnost državnoj zajednici. Ojačaće hrvatski separatizam koji se u datim međunarodnim okolnostima ne može manifestovati de iure, ali može de facto u nekoj vrsti ciprizacije Federacije”, zaključuje se.
Kurir.rs/Jutarnji.hr (Mirjana Kasapović)
Foto: Reuters