Milan i Nada iz Šapca kao i Biljana i Aleksandar iz okoline Bijeljine prošle godine privukli su pažnju medija svojim neimarskim umećem.
Umesto kućerina oni su odlučili da vrate vreme unazad i sazidaju kuće u kojima su živele naše pra i čukundede - kuće od slame i blata koje pamte naši stari i koji i dan-danas tvrde da su bile ubedljivo najzdravije.
Leti je u njima hladno, a zimi toplo. U njima su se naši preci rađali i umirali i govorili da im ama baš ništa nije falilo. E pa za baš takve kuće odlučili Đupovci iz Šapca i Gavrići iz okoline Bijeljine.
I jedni i drugi su mladi pa je za očekivati bilo da vole novo, moderno, a ne nešto u čemu bi, recimo, živele njihove čukunbabe. Međutim, sve je više ljudi iz Srbije, ali i šire koji se vraćaju ovom načinu gradnje. A kad ih pitate zašto, kažu brže je, jeftinije i što je najvažnije najzdravije je jer je kuća izgrađena od potpuno prirodnih materijala.
Tako su prošle godine gradili Milan i Nada iz Šapca i izazvali veliku pažnju javnosti iako je bilo i onih koji smatraju da je par napravio pravi potez, kao i onih koji su im poručivali da bi bilo bolje da se manu ćorava posla i ne prave kuću od slame koju će neko moći da im oduva...
Slično su razmišljali i mladi Gavrići iz okoline Bijeljine, koji kažu da pre tri godine na livadi na kojoj je sad kuća nije bilo ničeg. Aleksandar, inače informatičar po struci, u ovom segmentu života i nije baš za tehnologiju. Kaže, želeo dam da uradim nešto svojim rukama, a onda objasnio zašto se odlučio da centar zameni placom u predgrađu.
- Nisam hteo stančić od 20 kvadrata u centru, hteo sam kuću, širinu, sami smo iskopali i temelje, tad smo samo imali ponekog majstora, a ostalo smo sve sami... I bale slame smo sami sakupljali po njivi...
Mladi par je kuću skoro završio, na redu je da se uvedu struja i voda, da se omalteriše i već mogu da se presele. Aleksandar kaže da je najveća prednost ovakve kuće njena izolacija, jer je više od pola metra zida ujedno i izolacija i fasada. Najbolje od svega, kaže on, što im klima uopšte neće biti potrebna.
Kad napolju leti bude žega, u kući će biti prijatnih 15-20 stepeni. Sakupljaće kišnicu, a krov će im biti zelen, pun posađenih biljaka koje će leti da ih štite od vrućine a zimi od hladnoće.
- Prolaze ljudi, svrate, gledaju... Čude se... Te izgoreće vam kuća, imaćete miševe... Kad se kuća omalteriše od spolja, ona je jednostavno otporna na vatru... Svašta pitaju... - priča Aleksandar kroz osmeh.
Evo kako su reagovali neki od ljudi...
(Kurir.rs/Foto: TV Prva/Explosiv Printscreen)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: