Iako je černobiljska nuklearna katastrofa 1986. godine ostavila pustoš iza sebe zbog straha od zračenja, sada se ljudi ponovno odlučuju na život u ruševnama i kućama na rubu zone isključenja oko Černobilja.
Marina Kovalenko sa svojim ćerkama Irinom i Olenom i porodičnim psom jedna je od njih.
Marinina porodica ima još nekoliko komšija, ali se mahom radi o starijim ljudima, koji imaju preko 70 godina.
Kuće koje su u dobrom stanju u selu mogu da se kupe za oko 3.500 dolara, ali nema ih puno. Većina praznih domova napravljeno je od drveta i prodaju se uglavnom za manje od par stotina dolara.
Po dolasku u selo Marina je bila siromašna da bi sebi i ćerkama priuštila čak i jednu od tih jeftinih kuća. Umesto toga upravno veće joj je ponudilo smeštaj u jednoj kući uz uslov da se brinu o starijem čoveku u kasnim fazama demencije. Kada je muškarac umro pre dve godine, porodica je nasledila njegovu kuću.
Sestre posle škole većinom pomažu mami u bašti i paze na životinje. Od države mesečno dobiju 183 dolara, što im je jedini izvor prihoda, tako da su primorani na uzgoj sopstvene hrane i držanje domaćih životinja radi mleka i mesa.
Marina i njene dve ćerke pobegle su iz Toškivka, grada u području Donbas na istoku Ukrajine zbog oružanog konflikta.
Kurir.rs/ BBC
Foto: Profimedia/ Ilustracija