U junu 2018. godine predsednik Ukrajine Petar Porošenko posetio je Beograd. Ta poseta imala je za cilj dobijanje podrške kod srpskog partijarha Irineja, jer je na 1030. godišnjicu krštenja Rusije, Ukrajina čvrsto odlučila da reši višegodišnje pitanje i da dobije autokefalnost za ukrajinsku raskolničku crkvu, kako bi se zauvek odvojila od moskovske patrijaršije. Pritom, umesto kijevske (zakonske) crkve zahtev za autokefalnost podnela je raskolnička crkva na čelu sa Patrijarhom Filaretom (Mihajlo Denisenko), izbačenog 1997. godine iz crkve sa anatemom zbog raskolničke delatnosti.
Irinej je tada odbio da pruži podršku Porošenku, rekavši da iskorišćavanje Crkvi u političkim igrama može da bude tragično. Zbog ovih reči Patrijarh je postao državni neprijatelj Ukrajine, zajedno sa Moskovskom Patrijaršijom, koju je Porošenko nazvao ”strukturom koja preti državnoj bezbednosti”.
Da bi se shvatilo šta se tačno dešava iza ovih konflikata prvo da prebrojimo onih koji su tada stali na stranu Patrijarha Filareta. To su, pre svega Ukrajinske profašističke organizacije - Desni sektor, S14, Organizacija ukrajinskih nacionalista itd. Finansiranje za njih dolazi pretežno iz dijaspora SAD i Kanade, od današnjih podržavaoca ideja Dobrovoljačke divizije SS „Galicija“ iz Drugog svetskog rata. To su potomci onih koji su izbegli kaznu za surove ratne zločine u tom ratu. Da se setimo, divizija SS ”Galicija” bila je formirana baš od ukrajinskih ultranacionalista, a po surovosti delovanja na teritoriji Poljske i Belorusije su bili mnogo gori od fašista.
Sad, da skrenimo pažnju na sledeće osobe. Carigradska patrijaršija u Kijev je poslala episkopa Ilariona Edmontonskog iz Kanade i arhiepiskopa Danila Pamfilskog iz SAD. Danilo se rodio na zapadu Ukrajine, i 1993. diplomirao je na unijatskoj seminariji u Ivano-Frankovsku. Čim je postao državljanin SAD-a 1996 godine, Danilo Pamfilski (Zelinski) upisao je katolički univerzitet Dominikanskog reda u Vašingtonu. I već tada je bio poznat kao aktivni homoseksualac. Danilo je takođe blizak prijatelj sa nekadašnjim liderom ”Desnog sektora” Dmitro Jarošem, svojevremeno Danilo poklanjao Jarošu jednu od knjiga ukrajinskog naciste i prevodioca ”Majn Kampfa” Dimitrija Doncova. Drugi Danilov prijatelj je gradonačelnik grada Dnjipro Boris ”Dželat” Filatov, koji je poznat po izreci na pregovorima sa proruskom vladom na istoku Ukrajine: ”Obećajte im sve, obesićemo ih kasnije”.
Druga zanjimljiva osoba je Vitalij Kličko, nekadašnji bokser, a danas je gradonačelnik Kijeva. Interesantna činjenica je da Klička čuva privatna vojna kompanija registrovana u Nemačkoj na čelu sa hrvatom iz Bosne. Taj čovek poseduje više imena, koja menja po potrebi, i već od 1991. viđen je u akcijama etničkih čišćenja u BiH. Da podsetimo, ukrajinski nacionalisti su ratovali u BiH zajedno sa hrvatima, pa i muslimanima. Posle su isti ljudi zajedno sa
arapima-radikalima ratovali na Severnom Kavkazu u Rusiji. Isti su ratovali na strani Islamske države u Siriji. Danas već znamo da jedan deo počeo je da se ujedinjuje sa muslimanima i odlaziti na Ukrajinu, a drugi deo u Bosnu. Uz to postaje jasno zašto mnogi ukrajinski nacionalisti danas prelaze na islam.
Sad, centralna figura u ovoj priči je vaseljenski patrijarh Vartolomej, vrlo je zanimljiva osoba. Kao Grk, rukopoložen je u đakone 1961. godine na Haliki bogosloviji, i u isto vreme postao je oficir turske vojske, gde je služio rok 1961. - 1963. Zanimljivo je da se u septembru 1955. godine, šest godina pre Vartolomejevog upisa u vojsku desio tragični Septembarski pogrom, koji je bio direktno usmeren protiv grčke manjine u Istanbulu. Koliko tačno Grka je bilo ubijeno još uvek nije utvrđeno, ali znamo da između žrtava bilo je i dva sveštenika. Nekoliko desetina Grka je bilo teško ranjeno, desetine Grkinja su bile silovane, više od hiljadu grčkih kuća je teško oštećeno ili uništeno. Kad je Vartolomej ulazio u tursku vojsku, sigurno je da je dobro poznavao šta se desilo u pogromu, jer baš ti okolnosti su doveli do nestanka grčke manjine u Turskoj.
60-tih godina sumnjalo se da Vartolomej radi za tursku kontraobaveštajnu službu, što se potvrdilo kad je Vartolomej uspostavio bliske, skoro prijateljske odnose sa najaktivnijima radikalima iz krimskih Tatara. Isti krimski Tatari su bili prvi da pređu na stranu Hitlera u toku Drugog svetskog rata. Posle toga turske službe su prebacili svog ”saradnika” svojim američkim i britanskim kolegama. Ovi događaji dovoljno objašnjavaju zašto Vartolomej toliko razume ukrajinske nacionaliste u SAD i Kanadi.
Odmah posle demobilisanja iz turske vojske Vartolomej se upisao na papski Institut za istočne studije u Rimu, gde je studirao od 1963. do 1968. Posle je studirao u Švajcarskoj, pa u Minhenu, a njegov doktorski rad se odnosio na kanonski zakon. Iste godine je postao predavač na Episkopskom gregorijanskom univerzitetu u Rimu. Rimski istočni institut je osnovo papa Benedikt XV 1917. godine, a 1922. godine, papa Pije XI predao je upravljanje institutom jezuitskom redu, što govori da je na taj način bila pokrenuta specijalna operacija za pripremu agenata uticaja u Pravoslavnoj crkvi i njihovo postavljanje u države Istočne Evrope. Cilj takve operacije je uništenje pravoslavlja.
Kada uzmemo ove činjenice vezane za Vartolomejevu biografiju nazire se očigledno pitanje. Da li vaseljenski patrijarh već odavno radi za jezuitski red? Vrlo je verovatno da je ono što se dešava iza religijskog konflikta od početka isplanirana operacija. Nacionalisti, radikali, teroristi - svi su alati u rukama CIA i MI6, vezani naravno za Vatikan. O vezama Vatikana, Vašingtona i Londona danas znamo toliko, da o tome nema potrebe govoriti.
12. oktobra 2018. godine u Turskoj odžana je sednica suda nad protojerejem Aleksandrom Karlucosom, optuženim za saradnju sa CIA, koji se uprkos skromnom zvanju, smatra jednim od najuticajnijih ljudi u vaseljenskoj patrijaršiji. Posle sednice Karlucos je bio pušten na slobodu.
Otac Aleksandar Karlucos živi u elitnom delu Njujorka. Njegov najbliži komšija u tom kvartu bogataša je – Džordž Soroš. On je takođe blisko povezan sa farmakološkim magnatom Majklom Džaharisom i kozmetičkim magnatom Džordžom Džonom Ledesom. Takođe Karlucos je duhovni savetnik reda Svetog Andreja Prvozvanog, a jedan od članova tog reda je bivši šef SIA Džordž Dž. Tenet.
I možda najbitnija figura u ovoj priči je Mitropolit Pruski (danas je grad Bursa u Turskoj) Elpidofor Jonis Lambriniadis. U štampi je bilo dovoljno napisano o njegovim snažnim vezama sa Stejt departmenom, američkim tajkunima i CIA-om.
Nema ništa čudnog da u ovoj šemi Karlucos održava veze sa Lambriniadisom. Obojica su veliki prijatelji američkih tajkuna i obaveštajaca. Još zanimljiviji su sastanci Vartolomeja i Lambriuiadisom sa predstavnikom Ministarstva spoljnih poslova SAD za pitanja međunarodnih religioznih sloboda, 14 aprila 2018. godine, gde su pričali o suptilnom ”slučaju Branson”.
Čak i američki mediji, na portalu World Religion News tvrde da je Elpidofor ubačeni trojanski konj u najviše krugove carigradske crkve, sa istim ciljem - da sruši pravoslavlje.
11. oktobra 2018. godine vaseljenski patrijarh Vartolomej samostalno je ukinuo atatemu ukrajinskim raskolnicima Filaretu i Makariju i poništio dokument iz 1686. godine o pripadnosti ukrajinske pravoslavne crkve moskovskoj patrijaršiji. Kakav će biti sledeći korak takozvanog ”čuvara pravoslavlja”, s obzirom da je Sem Braunbek izrekao da se ”na svetu se pojavilo mnogo agresivnih konfesija i da tome Amerika mora da da otpor”.
Očigledno da je predstava ”raskol u pravoslavlju” neophodna za rešavanje određenih značajnijih ciljeva jezuita, a jedan od njih je izazivanje sukoba u Ukrajini, na Kosovu, u Makedoniji i Bosni.
(Kurir.rs/N.Peković)
Dopisnik portala: www.vesti-ukr.com