Prošle su 73 godine od poslednjeg svetskog rata, koji je odneo desetine miliona žrtava, unazadio život i bacio svet na kolena, a politički i vojni analitičari kažu se na osnovu pojačanog naoružavanja, opasne ratne retorike svetskih sila, rasta tenzija i terorizma, kao i jačanja ekstremističkih politika širom sveta - ne postavlja itanje da li će biti trećeg svetskog rata, nego kada će on izbti.
Albert Ajnštajn je izjavom da ne zna kojim oružjem bi se vodio treći svetski rat, ali da je siguran da bi se četvrti vodio toljagama, što je sažet i tačan opis stradanja koje bi izazvao oružani sukob svetskih razmera, ali stručnjaci kažu da će i tada u svetu ostati "oaze mira" - države za koje se veruje da će biti relativno bezbedne.
Tradicionalno neutralna Švajcarska
S planinskim terenom, dugom tradicijom neutralnosti, brojnim bunkerima i teško naoružanom vojskom, Švajcarska se bez sumnje dokazala kao sigurno utočište tokom krvave istorije Evrope. Iako je okružena Nemačkom, Francuskom i Italijom, za koje analitičari kažu da će vrlo verovatno biti mete nuklearnih bombi, Švajcarska je prirodno zaštićena od tih opasnih zona zahvaljujući planinama koje je okružuju. Brojno stanovništvo bi u visokim planinama moglo da nađe spas u slučaju atomskog rata.
Dovoljno izolovane da ih niko ne dira
Tuvalu, Novi Zeland, Island i Butan nemaju jaku odbranu, ali su dovoljno zabačene da nemaju nikakav strateški ili ekonomski značaj za potencijalnog napadača. Samo Novi Zeland i Butan imaju vojsku od oko 9.000 i 6.000 aktivnih vojnika, ali ni sa kim se čak ni ne gledaju mrko, a kamoli da su u sukobu. Na Globalnom mirovnom indeksu Novi Zeland je četvrti. Njihova prednost su i čiste vode i plodno tlo, što im omogućava da prežive bez drugih.
Čile ima prirodnu zaštitu
Čile je zaštićen gotovo neprobojnom barijerom - Andima na svom zapadu i okeanom na svom istoku. Osim toga, južna hemisfera Zemlje ima kvalitetniji vazduh (manje gradova, populacije, industrije i vazdušne mase između severa i juga najčešće ostaju odvojene), pa je mnogo manje potencijalnih nuklearnih meta.
Danska ima adut
Nema sumnje da bi Danska stradala u velikom evropskom ratu zbog toga što je deo NATO i okružena velikim evropskim državama, ali ona ima jedan atud u rukama - Grenland. Ovo najveće ostrvo na svetu je udaljeno, izolovano, politički neutralno i s velikim planinskim terenom. Grenland je samoupravna autonomna teritorija pod suverenitetom Danskog kraljevstva, pa se pretpostavlja da bi izvestan broj Danaca tamo potražio sklonište.
Tvrd orah koji je bolje zaobići
Malta, šumovito mediteransko ostrvo, tokom istorije je uspešno odolevalo brojnim pokušajima osvajanja - od krstaša do napada raznih carstava. Svaki potencijalni napadač dobro bi razmislio pre tako skupe i naposletku bezizgledne invazije, a relativno mala veličina te države ne bi opravdala bacanje cele nuklearne rakete, pa se pretpostavlja da bi zaražene strane najverovatnije ignorisale Maltu.
Irska ne ratuje
Irska je prosperitetna i razvijena država, a ono najvažnije je to što nema nikakve vojne veze sa bilo kojom silom koja bi mogla da učestvuje u trećem svetskom ratu. Irska teži političkoj nezavisnosti, nije NATO članica i ima dugu istoriju vojne neutralnosti. Prema irskom zakonu, Irska ima pravo da se digne na oružje isključivo ako to odobre Ujedinjene nacije.
Fidži je predaleko od svega
Fidži leži u Pacifiku i udaljenost između njegovih skoro hiljadu ostrva i ostrvaca i prvog kopna je ogromna. Tako izolovan, Fidži je bezbedan od potencijalne invazije. Stanovnika je malo Na Fidžiju živi mali broj ljudi, oko milion, a vlada je vojno neutralna.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: