Jedan od najpoznatijih Jugoslovenskih i hrvatskih književnikas Igor Mandić u svom intervjuu za novi broj "Nedeljnika" govori o Srbima, Hrvatima, Evropskoj uniji, životu i smrti...
Ističe da Srbe smatra svojom braćom i da je Srbija njegova domovina isto kao Hrvatska.
"Ali ne obožavam ni jedne ni druge- Sve to se svodi samo na uske lokalpatriotske razmere. Meni je draže Biševo na Jadranu nego predeo uz Moravu , tako da je ta podeljena ljubav kontradiktorna. Srbi nam fale u Hrvatskoj, to je fakat. Ne samo brojčano, da nam dopune broj stanovnika koji čini jednu državicu moćnijom nego i svojim intelektualnim potencijalom, koji je uvek doprinosio strahovito mnogo onome što se naziva hrvatska uljudba. Jer su Srbi smatrali da su politički građani Hrvatske, kao što je gospodin Pupovac", kaže Mandić.
On ukazuje i na paradoks da je na Pupovca, kao vidljivog Srbina, danas povika.
"Na njega se nabacuju na Dolcu ostacima hrane, možda soum i burek nisu opasni, drugi put može biti kamenica u leđa, treći put metak. Zašto? Zato što ga vide. On oličava srpstvo", kaže on.
Na pitanje ko to radi, Mandić odgovara:
"Ustaše nikako da shvate ili neustaše, nestaše, oni koji su došli u drugom valu ustašizacije... Nikako da shvate da su nas Srbi uveli u Evropu. Ni Pupovac to neće reći iz svojih političkih razloga. Ali kad je Hrvatska trebalo da bude primljena u EU 2013. godine trebalo je da zatvori dva poslednja poglavlja. Jedno je status nacionalnih manjina i tu su pšrvenstveno pitali Srbe. Da su rekli ono što je apsolutno istina, a to je da je pozicija strašna, da je loša, ponižavajuća i grozna, mi ne bismo bili primljeni u Evropu. Ali Pupovac je kao politički Hrvat, iz želje da zaštiti svoju manjinu, odgovorio pozitibno, da je manjinama u Hrvatskoj dobro. Hrvatski Srbi su pustili Hrvatsku u Evropsku uniju a danas ih vređaju kao najgore pse i neprijatelje Hrvatske. Apsurd", ističe on.
U poslednjoj knjizi Mandić piše o smrti...
"Već se moram izviniti što sam pogrešio u knjizi. Računao sam svoju smrt u 76. godini jer sam hteo da budem pošteni građanin pa da umrem u okvirima statistike. Pošto te godine kada sam pisao statistika je govorila da je životni vek muškarca oko 76 godina. Bio je red da ja umrem tako. Moji prijatelji su umrli. Nije mi pošlo za rukom", kaže Igor Mandić.
Kurir.rs/Nedeljnik/Foto: Youtube